Вујица Решин Туцић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Пошто је убачен извор за тврдњу, више није потребно да пише "Тражи се извор".
Ред 17:
'''Вујица Решин Туцић''' ([[Меленци]], [[17. јул]] [[1941]] — [[Нови Сад]], [[28. новембар]] [[2009]]) био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
 
Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима.<ref>{{Cite web|url=http://www.seecult.org/vest/jugoslovenski-neoavangardni-casopisi|title=Jugoslovenski neoavangardni časopisi {{!}} SEEcult.org|website=www.seecult.org|access-date=2021-11-25}}</ref>{{чињеница|date = август 2015.}} Радио је најпре у библиотеци [[Радио-телевизија Војводине|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију [[Оскар Давичо|Оскара Давича]]. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.
 
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993—95), из које је настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Паја Марковић Адамов“. Отац истакнутог песника млађе генерације [[Синиша Туцић|Синише Туцића]].