Милан Обреновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Обрисана реч тзв. |
м Мањи размештај слика. |
||
Ред 38:
У Србију се вратио [[1897]]. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизовао, што ће се показати значајним за српске победе у Балканским ратовима и Првом светском рату. Заувек је отишао из Србије [[1900]]. године јер није подржавао Александров брак са [[Драга Обреновић|Драгом Машин]].
Преминуо је 29. јануара/[[11. фебруар]]а 1901. године, у Бечу, од [[упала плућа|упале плућа]].<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:276116-U-pokoj-kralja-Milana У покој краља Милана („[[Вечерње новости]]“, 3. мај 2003)]</ref>
== Младост ==
Рођен је на велепоседу свога оца [[Милош Обреновић (син Јеврема Обреновића)|Милоша]], сина [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] рођеног брата кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Миланова мајка [[Марија Обреновић|Елена Марија Катарџи]] била је ћерка румунског грофа [[Константин Катарџи|Константина Катарџија]]. Милан је био једини њихов син, и имали су и ћерку Томанију која је прерано преминула. Брак Миланових родитеља био је нескладан, а супружници су брзо почели да живе одвојено. Отац Милош је умро од туберкулозе у Београду [[20. новембар|20. новембра 1861]]. што је била делимично последица неуредног живота.[[Датотека:1869 20pa Yv20d Serbia.jpg|мини|лево|170п|[[Поштанска марка]] Србије [[1869]]. са ликом Милана Обреновића]]После смрти оца, о Милану се старала мајка која је водила раскошни живот аристократкиње. Милановом васпитању није поклањала нарочито пажњу. Бригу о младом Милану је преузео његов [[стриц]], кнез [[Михаило Обреновић]], кнез Србије. Милан Обреновић долази са шест година у [[Крагујевац]] код кнеза Михаила који води рачуна о њему. Кнез му је обезбедио изврсну [[гувернанта|гувернанту]] која га је васпитавала и подучавала.
По сазревању, кнез Михаило шаље Милана на школовање у париски лицеј [[:en:Lycée Louis-le-Grand|Луј ле Гран]]. Васпитање које је Милан добио у Србији било је доста оскудно. Околина Миланова је код њега врло рано уочила две карактерне црте: рану необичну умну бистрину као и нервозни страх. Страх је проистицао из свести да је његов претходник био убијен. Био је окружен непријатним и нерасположеним људима у Крагујевцу, који су покушавали на све могуће начине да га уназаде. Васпитач Хиет је био можда једини човек кога је он у свом животу поштовао и којег се бојао.<ref>"Политика", Београд 1925. године</ref> Као један од главних васпитача младог Милана Обреновића нашао је познати дубровачки песник и племић нежења [[Медо Пуцић]]. Његов избор, после смрти Хиета био је изгледа најгори могући, јер ма колико учен и искусан био, показао се као обична приморска "левента". Био је добар забављач и дружбеник младог владара, али не и васпитач.
== Долазак на престо и период владавине Намесништва (1868-1872) ==
[[Датотека:Carol Popp de Szathmary, Celebration of Prince Milan Obrenovic's Reaching the Age of Majority on 10 August 1872, Bucharest 1872, lithograph.jpg|мини|170п|Прослава пунолетства, 10. августа 1872.]]
{{викизворник|Прокламација привременог намесништва од 10. јуна 1869.}}
[[Датотека:Kralj Milan I Obrenović 08.jpg|мини|170п|Слика из млађих дана кнеза Милана Обреновића]]
После убиства кнеза Михаила Обреновића у [[Кошутњак]]у, пуковник [[Миливоје Петровић Блазнавац]] је брзо решио проблематично питање наслеђивања тако што је наредио малом београдском гарнизону да се закуне на верност Милану Обреновићу, тада четрнаестогодишњаку.{{sfn|Stokes|1990|p=9}} У [[Велика народна скупштина у Топчидеру|време избора]], пошто је био малолетан, уместо њега је владало намесништво ([[Миливоје Петровић Блазнавац|Блазнавац]], [[Јован Ристић|Ристић]] и [[Јован Гавриловић|Гавриловић]]), све до [[1872]]. године.[[Датотека:Milan Obrenović 02.jpg|лево|мини|268x268пискел|''Милан Обреновић'', издање књижаре Рајковића и Ћуковића, разгледница, штампа, 14×9 цм, Београд, [[1879]]. На аверсу је одштампано: ''Краљ Милан у својој 25 години – Le Roi Milan a son age de 25 ans''.]]
Прва мера намесништва било је [[Велика уставотворна народна скупштина у Крагујевцу|доношења Устава]] [[29. јун]]а 1869. којим је предвиђено да српски престо, ако би изумрла законита мушка линија Обреновића, могли наследити потомци кнеза Милоша по женској линији. Овај Устав је нашао доста отпора у редовима опозиције.
Линија 66 ⟶ 61:
Када је у Невесињу избио устанак- „[[Невесињска пушка]]“, 1875. године, кнез Милан је одбио да узме учешћа у њему и осуђивао тај устанак. У том устанку се под псеудонимом Петар Мркоњић борио и будући краљ Србије [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]]. Под притиском јавног мњења [[Први српско-турски рат|објавио је Турској рат]] [[1876]]. године, али без довољно дипломатске припреме завршен је поразом Србије [[1877]]. године. Исте године је [[Други српско-турски рат|поново ступио у рат]] на инсистирање Русије 2. децембра 1877. године. Војска Кнеза Милана се кретала [[Ослобођење Ниша од Турака|према Нишу]], [[Пирот]]у [[Ослобођење Врања 1878. године|и Врању]]. После потписивања [[Санстефански споразум|Сан Стефанског уговора]] дошло је до преокрета у политици кнеза Милана. Руси су форсирали Бугаре у стварању Сан Стефанске Бугарске, на уштрб српских територија, па се кнез све више окреће према [[Аустроугарска|Аустроугарској]].
Одлуком [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године Кнежевина Србија је добила независност. После одлука Берлинског конгреса где је [[Србија]] добила [[Врањски округ|Врањски]], [[Нишавски управни округ|Нишки]], [[Пиротски управни округ|Пиротски]] и [[Топлички управни округ|Топлички округ]], а за узврат се сагласила да [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|Аустроугарска може да окупира Босну и Херцеговину]], кнез Милан шаље прву делегацију да поведе преговоре са Аустроугарским двором. На челу делегације се налази [[Јован Ристић]], вођа [[либерализам|либерала]] обавезао се да у име Србије са Аустроугарском закључи трговачки уговор и да изгради железничку пругу.[[Датотека:Standard of Milan Obrenovic king of Serbia, Historical Museum of Serbia.jpg|мини|лево|<center>Стандарта краља Милана.</center>]][[Датотека:Kralj Milan I Obrenović 05.jpg|мини|десно|200п|Кнез Милан Обреновић у униформи српске војске]]
Железничка конвенција је потписана [[28. март]]а [[1880]]. године. Кнез Милан је био дубоко увређен држањем Русије према Србији. Одлази [[1881]]. године у званичну посету [[Санкт Петербург|Петрограду]], код руског цара [[Александар III Александрович|Александра -{III}- Романова]]. У Петрограду је примљен доста хладно, готово са одбацивањем. [[Русија]] је потврдила своју политику са Берлинског конгреса. По повратку из Петрограда, кнез Милан је посетио [[Беч]] и утаначио преговоре о политичком уговору са Аустроугарском.
| |||