Рафаел Леваковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мања измена
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 23:
Године 1637. [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанд III, цар Светог римског царства]], именовао га је за смедеревског епископа, али папа није потврдио избор. Године 1638. радио је у Бечу у вези са иницијативом Османлија да католицима врате Света места у Палестини. Затим је у Мађарској и Бугарској покушао да успостави независност фрањевачког реда. У Бугарску је стигао да реши проблеме између фрањевачке мисије, која је била у притвору, и софијског бискупа Илије Маринова, који живи у католичком центру [[Ћипровци]]. Леваковић је стигао у Чипровце као комесарски визитатор и израдио посебан статут за регулисање бугарске кустодије, који има за циљ јачање дисциплине католичког свештенства у Бугарској или [[католичка пропаганда у бугарским земљама]].
 
У наредним годинама покушао је да постане „епископ влаха“ (тј. православних) уна Хрватскојтериторији данашње Хрватске. Године 1642. вратио се у Рим и наставио да обавља послове Конгрегације за пропаганде вере. Леваковић се интензивно бави историјским компилацијама, попут свог учитеља [[Фрањо Главинић|Фрање Главинића]] (1585-1652). Слободно је преписивао и мењао историјске изворе и направио ново издање Дукљанске хронике и Historia Salonitana Томе Архиђакона. Одржава ћириличку преписку млетачког провидура. Леваковић сматра Хрвате аутохтоним народом на Балкану, идентичним Илирима, а да је аутор глагољице Јероним.
 
С друге стране, Леваковић сматра да је руски језик у то време, уз исправке и измене, могао постати заједнички језик свих Словена. Духовни је учитељ [[Јурај Крижанић|Јурја Крижанића]].