Манастир Дивљане — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 35:
 
=== Карактеристике раније цркве ===
[[Датотека:Манастир Светог великомученика Димитрија Дивљана 24 08 2019.jpg|мини|374x374пискел|Улаз у манастир]]
Прва [[манастир]]ска [[црква]] била је античка тробродна [[базилика]] ранохришћанског типа. То се може документовати временом настанка, нађеним археолошким материјалом и суседним и другим црквама таквог типа из тог времена. [[Ремезијана|Ремезијанске]] ранохришћанске цркве из тог доба су углавном биле оријентисане исток-запад са [[олтар]]ом на источној страни, где је саборна била величине 16х30м. Изнад главног улаза стајао би неки [[трем]] којег су носила два носача, у виду масивних [[стуб]]ова који су поседовали базу и [[капител]]. На капителима су обично били урезани ранохришћански крст и знак [[омега]]. Подови и зидна оплата били су од мермера.<ref>Ђ. Мано-Зиси, Љ. Поповић, ''Бела Паланка (Ремезијана) археолошка ископавања'', Старинар 9-10, 1958-1959, Београд, страна 98-99; С. Гушић, ''Урбанизам Ремезијане од I до IV века'', Саопштења, XIX, 1987, Београд, страна 21-35</ref> Црква [[Димитрије Солунски|Св. Димитрија]] у [[Дивљана|Дивљанима]], је била величине 19х12м. Тадашња црква у Дивљанима доста је личила на данашњу цркву, била је скоро исте величине, такорећи исте основе и на истој локацији, једино што је имала већи западни [[портал]]. Данашња црква је изграђена у [[Романика|романском]] и неоренесансном стилу. Имала је двоспратну [[кров]]ну конструкцију у комбинацији са решењенем запдног прочеља и на тај начин је створен утисак тробродности цркве. Овде имамо одсуство кубета, фризове са 124 слепе аркадице, лизене, трифоре и др.<ref>[http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/NBPI-zbornik-29 Пиротски зборник] {{Wayback|url=http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/NBPI-zbornik-29 |date=20140714171851 }}, 2004/2005, бр. 29-30, УДК 902(497.11), Архитектура цркве, страна 122</ref>