Његошева заветна црква — разлика између измена

 

== Изглед капеле ==

Архитекта [[Николај Краснов]] је, по жељи краља Александра Карађорђевића, водио изградњу и рестаурацију на највишем нивоу тадашњих знања конзерваторске струке, сачувши место, основу, облик и половину камена старе капеле.

 

Обновљена капела је израђена од тесаног ловћенског камена донесеног из рудника „Златице”, у две кружне форме, коју су чиниле једна већа и једна мања, с тим да је све што је остало од старе капеле узидано у обновљену. Величина и облик старе и нове капеле били су исти, док је простор око нове капеле нешто проширен. Око капеле је подигнута ограда са степеницама од тесаног камена и на врх капеле је постављен крст од мермера са [[Венчац]]а.

Унутрашњост је била израђена по узору старе капеле. Под капеле и олтара су покривени мермерним плочама са [[Брач]]а. На мемерној спомен плочи урезано је златним словима:

{{цитирање|''Ми Александар I, Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, вође и почетника ослобођења Србије, унук Кнеза Александра Карађорђевића, и син Петра I великога ослободиоца и ујединитеља нашега народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо овај свети храм, који је на Ловћену близу Цетиња подигао и за вечну кућу изабрао славни наш предак Петар Петровић Његош, Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник, Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен у рату за ослобођење и уједињење. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 9. 1925. године''}}