Востани Сербије — разлика између измена

'''Востани Сербије''' (Устани Србијо), такође позната и под називом '''Песма на инсурекцију Сербијанов''' (Ода српском препороду),<ref name="Ćurčić1976">{{cite book |last=Ćurčić |first=N. M. J. |title=The ethics of reason in the philosophical system of Dositej Obradovic: a study of his contribution in this field to the Age of Reason |date=1976 |publisher=Unwin Bros. Ltd. |url=https://books.google.com/books?id=uoJLAQAAIAAJ |accessdate=17. 10. 2019 |language=en |quote=In Venice he also published (in 1804) his Pesna na insurekciju Serbijanov (A poem on the insurrection of the Serbs), "dedicated„dedicated to Serbia and her brave warriors and sons and to their leader Georgie Petrovic"Petrovic”}}</ref> српска је родољубива пјесма, првобитна [[Поезија|пјесма]] коју је написао [[Доситеј Обрадовић]] у Бечу 1804. године, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена”<ref name="Ćurčić1976" /> на почетку Првог српског устанка који се претовио у Српску револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмо одушевљено, исрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.<ref>{{cite book |last=Banović |first=Aleksandar |title=Pedagoško-prosvetiteljsko delo Dositeja Obradovića |date=1956 |publisher=Nolit |page=37 |url=https://books.google.com/books?id=MLhBAAAAIAAJ |accessdate=17. 10. 2019 |language=sr}}</ref> Обрадовић је опсежно користио концепт [[Мајка Србија|Мајке Србије]] у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.<ref>{{cite book |last=Pijanović |first=Petar |title=Život i delo Dositeja Obradovića: zbornik radova sa naučnog skupa Srpske akademije nauka i umetnosti održanog 15. i 16. decembra 1999. godine u Beogradu i 17. decembra 1999. godine u Sremskim Karlovcima |date=2000 |publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva |url=https://books.google.com/books?id=FdIXAQAAIAAJ |accessdate=17. 10. 2019 |language=sr}}</ref> Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.<ref>{{cite book |last=Ковачевић |first=Божидар |title=Доситеј Обрадовић у првом српском устанку |date=1953 |publisher=Prosveta |page=16 |url=https://books.google.com/books?id=CrlGAAAAMAAJ |language=sr}}</ref> У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на [[Српско царство]] које је давно нестало.<ref>{{cite book |last=Jovičić |first=Vladimir |title=Srpsko rodoljubivo pesništvo |date=1976 |publisher=Nolit |url=https://books.google.com/books?id=75UXAAAAMAAJ |language=sr |quote=Кликћући благовест: "Востани„Востани, Сербије!"”, Доситеј зазива нову, слобод- ну Србију, али са призвуком сећања на ону цар- ску која је давно починула и која се у свом не- мањићком престолу више никад и ничим није дала пробудити.}}</ref> Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.<ref>{{cite book |title=Priče o pesmama: Muzika i poezija |date=2015 |publisher=muzicka sarenica |page=40- |url=https://books.google.com/books?id=XOkcBgAAQBAJ |accessdate=17. 10. 2019 |language=sr |quote=Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme "Vostani„Vostani Serbije"Serbije”.}}</ref>

[[Боже правде]] је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и делимично је била [[Химна Краљевине Југославије|химна Краљевине Југославије]] до периода Другог светског рата. Востани Сербије и [[Марш на Дрину]] су 1992. године предложене за химну Србије, заједно са Боже правде.<ref>{{cite news |last=Babić |first=Konstantin |title=Zašto Srbija još nema himnu? |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/513/25.html |accessdate=17. 10. 2019 |work=www.vreme.com |date=2. 11. 2000 |language=sr}}</ref> ''Востани Сербије'' има три музичке верзије, које су писали [[Варткес Баронијан]], [[Златан Вауда]] и [[Љубомир Љуба Манасијевић|Љуба Манасијевић]].<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/513/25.html Iz licnog ugla], Приступљено 5. 4.април 2013.</ref>

{{reflistизвори|230em}}