Венецијанско сликарство — разлика између измена

За разлику од Фиренце, у Венецији није постојала снажна литерарна традиција писања животописа познатих сународника. Као што је случај и са самом канцеларијом дужда, индивидуална слава је била стриктно подређена држави, а преферирани исориографски жанр је био и остао облик хронике, са нагласком на колективну историју. Стога, донекле парадоксално, најраније животописе венецијанских сликара – или барем најраније коментаре о њиховом делу – писао је Тосканац, [[Ђорђо Вазари]], који је, на пример, први писао о [[Тицијан Вечели|Тицијану]]. Међутим, као што је и природно, Вазари је доста мање познавао сликаре Венеције него сликаре Фиренце и Рима, а није био посебно заинтересован да побољша своје знање. Четири животописа Венецијанаца које је уврстио у своје дело ''[[Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара]]'' у његовом првом издању из 1550. године, – [[Јакопо Белини|Јакопа]] и [[Ђентиле Белини|Ђентила Белинија]], [[ВикторВиторе Карпачо|Ветора Скарпача]] (Вотореа Карпача са другим сликарима [[15. век]]а), [[Ђорђоне]]а и Палму – писао је на основу информација које је прикупио у својој првој посети Венецији 1541–2. године, доста пре него што је књига писана. Вратио се 1566. године да прикупи материјал за друго издање, али је посету извео у великој журби. Постојећим животописима из првог издања, сваки од којих је проширио и прилагодио новој општој структури књиге, је додао животописе Тицијана и [[Батиста Франко|Батисте Франка]]. Награда животописом Батисти Франку, релативно мањем сликару који је провео неко време у Риму и радио под јаким утицајем [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]], је симптоматично за Вазаријеву [[пристрасност]] у корист уметности централне Италије. Насупрот томе, [[Тинторето]] и [[Паоло Веронезе|Веронезе]], двојица вођа венецијанског сликарства [[1560-е|1560-их]], помињу се тек у контексту животописа других уметника (респективно, у животопису самог Франка и архитекте Санмикелија). Информације које Вазари пружа о венецијаснским сликарима, укључујући и Тицијана, су тек скице, пречесто нетачне, и подложне манипулацији главне теме ''Живота'', а то је да промовише универзалну надмоћност концепта [[цртеж]]а ''(disegno)'' из централне Италије.