Херцеговачка Грачаница — разлика између измена

'''Херцеговачка Грачаница''' припада [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархији захумско-херцеговачке и приморске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], чија [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] представља вернувјерну копијупреслику црквехрама [[Манастир Грачаница|манастира Грачанице]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], задужбине краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] ([[1282]]—[[1321]]).<ref>[http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=136 Туристичка организација Републике Српске: Херцеговачка Грачаница]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

== ИсторијаПрошлост ==

Саграђена је [[2000]]. године на брду ''Црквина'' изнад [[Требиње|Требиња]], са жељом да изврши [[тестамент]] [[Србија|српског]] [[песник|пјесник]]а [[Јован Дучић|Јована Дучића]], родом из Требиња. Његови посмртни остаци пренетипренијети су из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и сахрањени у [[Крипта|крипти]] манастирскесаме црквебогомоље.

Црквина, мјесто које је одабрано за постављање темељаподлоге нове црквебогомоље, треће репликепреслике косовске Грачанице ј брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу. Кроз вијековевјекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црквабогомоља Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина.

Ктитордародавац храма је Бранко Тупањац, Билећанин настањен у Чикагу, а благослов владике [[Григорије Дурић|Григорија]] и [[Атанасије Јевтић|Атанасија]] за пројектовањеизраду новог храма добио је [[Предраг Ристић]], београдски архитектаградитељ поријеклом из Херцеговине.

Црква Благовјештења саграђена је у византијском стилу. Грађена је је од читаве композицијецјелине различитих грађевинских материјалатворива обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег начина градње. ЦркваБогомоља је петокуполна,подигнута је на 15 стубова квадратногчетвртастог пресјека и једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Према предању камен који се преноси са огњишта уноси дух старе куће у нову.

Зидови су од армираногпојачаног бетона, стим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментикуукрасе од цигле. МатеријалГрађа је доношендоношена из свих дијелова. КамениКамене блоковицјелине у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина), а креч стар више од 20 година донесен је из Невесиња. <ref>{{Cite web|url=https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?page_id=2076|title=Херцеговачка Грачаница {{!}} Епархија ЗХиП|language=sr-RS|access-date=2021-06-23}}</ref>

МотивиПрикази који украшавају њен под, преузети су из тзв. ''Призренског патоса'' који је красио под [[Задужбина|задужбине]] [[Стефан Душан|Душана ''Силног'']] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а и дјело је београдског умјетника Владана Банковића. Александар Живадиновић са сарадницима је живописао зидове секо техником. ПрестонеПријестоне иконеизобразбе радила је сестра Текла из [[Манастир Добрићево|манастира Добрићево]], док је иконостас рађен при манастиру [[Манастир Тврдош|Тврдош]].

<center><gallery widths="200px200" heights="200px200" perrow="5">

Датотека:Hercegovacka Gracanica 1.JPG|Херцеговачка Грачаница, детаљпоближи приказ

FileДатотека:Freska u Hercegovačkoj Gračanici2.jpg|ФрескаЖивопис Богородице