Мирослав Антић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 31.223.142.18 (разговор) на последњу измену корисника Sadko
ознака: враћање
сређивање
Ред 18:
| дела = ''Плави чуперак''<br />''Војводина''<br />''Мит о птици''
}}
'''Мирослав „Мика” Антић''' ([[Мокрин]], [[14. март]] [[1932]] — [[Нови Сад]], [[24. јун]] [[1986]]) је био је [[Србија|српски]] [[песник]]. Сем писања бавио се и [[сликарство|сликарством]], [[новинарство|новинарством]] и [[филм|филмом]]. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtvbn.com/index.php/cirilica/348917/Sjecanje-na-velikog-Miku-Antica|title=Сјећање на великог Мику Антића!|website=Радио Телевизија БН|access-date=2021-02-03}}</ref>
 
== Биографија ==
 
Рођен је у [[Мокрин|Мокрину]], на [[Банат|северу Баната]]. Основну школу започео је у [[Кикинда|Кикинди]] а наставио у [[Панчево|Панчеву]]. Живели су у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, [[1950|1950.]]<nowiki/>године, прихватио је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.<ref name=":0">{{Cite book|title=Велики српски књижевници|last=Тасић|first=Милутин|publisher=Боокланд|year=2017.|isbn=978-86-7182-610-5|location=Београд}}</ref> Студије је уписао у [[Београд]]у на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]]. Живео је у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.
 
Линија 33 ⟶ 32:
У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/433216/Mika-Antic-u-Pancevu Мика Антић у Панчеву („Политика”, 6. јул 2019)]</ref> О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/357926/Trideset-godina-od-smrti-Miroslava-Antica Тридесет година од смрти Мирослава Антића („Политика”, 26. јун 2016)]</ref>
 
На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, [[26. јунајун]]а [[1986]]. године.
 
Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.<ref name=":0" />