Аикидо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 28:
Друго често превођење ових слогова је хармонија, дух и пут, тако да аикидо може да значи и „пут духовне хармоније“. Оба значења привлаче пажњу на чињеницу да технике аикидоа контролишу нападача и преусмеравају његову енергију уместо да је блокирају. Намеће се поређење- врбе која се савија у лук при олуји и црног храста који се ломи ако су удари ветра сувише јаки (Корејска борилачка вештина позната под именом [[хапкидо]], користи иста три знака тј. слога, што сугерише на историјску повезаност са [[Даито Рјy]], извором аикидоа.)
 
Морихеи Уешиба је развио аикидо углавном из Даито Рya [[аикиџуцу]], укључујући у тренинг покрете са копљем-yари, јо- и можда јукен-бајонет. Али најјачи утицај је извршило коришћење катане. На много начина, један аикидо вежбач се креће као ненаоружани мачевалац. Аикидо напади- ''шоменучи'' и ''јокоменучи'' воде порекло из оружаног напада, и резултрајурезултирају техникама као што су технике при одузимању оружја. Неке школе аикидоа не држе тренинг са оружјем уопште, друге попут [[Ивама Рју]], значајно време користе за вежбање са бокеном-дрвеним мачем ''[[бокен]]'', јо и ножем-танто.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/63122789|title=Aikido weapons techniques : the wooden sword, stick, and knife of aikido|last=Dang, Phong Thong, 1940-| year=2006|publisher=Tuttle Pub|others=Seiser, Lynn, 1950-|isbn=9780804836418|edition=1.|location=North Clarendon, Vt.|oclc=63122789}}</ref> У неким школама аикидоа, све технике аикидоа се могу изводити са мачем и ненаоружан.
 
Аикидо је стигао у Уједињено Краљевство [[1955]]. године, у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[1960]]., и [[Аустралија|Аустралију]] [[1965]], у [[Србија|Србију]] [[1970]]. и у многе друге земље. Данас широм света постоји велики број вежбаоница у којима може да се тренира аикидо.
Ред 39:
 
Методи тренирања варирају од организације до организације, па чак и међу различитим вежбаоницама једне исте организације, али типично, час се одвија тако да учитељ показује технике или начела, а ученици га опонашају. Тренинг се завршава међусобним увежбавањем техника, а не спаринговањем.
''Уке'', прималац технике, обично иницира напад против ''наге'' или ''тори'', који га неутрализује једном аикидо техником. Уке и тори имају подједнако значајне улоге.. Ученици морају да увежбавају обе позиције да би научили да се одбране у нападу и сигурно да приме одбрану. Како је О-сенсеи мислио, сви његови ученици су ''уке'' док их он довољно неоспособинеспособни да буду ''наге''. Кретање, концентрација, прецизност и тајминг су веома важни при извођењу техника како ученици напредују од круто дефинисаних вежби ка слободнијим и примењивијим облицима. Чак ученици учествују у ''џиу вази'' и или ''рандори'', где су напади мање предвидиви. Неке школе, као [[Шодокан аикидо]], вежбају методе где ''уке'' активно настоји да запосли технику бројања или ''кеичи-ваза''.
О сенсеи није дозвољавао такмичење на тренингу јер се сматрало да су неке технике сувише опасне и зато што је веровао да такмичење не развија добар карактер код ученика. Многи стилови аикидоа настављају ову традицију, мада је [[Томики аикидо]] почео раније са такмичењем. У [[Ки-школа|Ки-школи]] се одржавају такмичења, али у мањем обиму.
 
Ред 77:
 
[[Датотека:ki obsolete.svg|лево|float|200п|Obsolete form of the ki kanji]]
Без обзира на све, ово цитирамо (из Аикидо најчешће постављених питања) све објашњава реченица ''можеш да не верујеш у ки, али га сигурно мораш развијати''. Било да мислиш о ки као даху, духу или једноставно нечем што се понавља ако га сувише анализираш, јасно је било ком ученику Аикидоа да борилачка вештина веома много користи ки.. Због овога и зато што се ки често везује за духовно, аикидо се сматра једном од најдуховнијих борилачких вештина и назива се ''покретним зеном''. Неки верују да физичко биће ки не постоји, већ је то концепт који се користи за учење духа, воље и координације физичког и психолошког кроз одмор и контролу.. Ове аикидоке се мрште на пренаглашавање филозофског и духовног аспекта ки. С друге стране, неке духовно оријентисане аикидоке верују да ки заиста постоји као физичко биће и да се може преносити кроз простор. Они користе концепт- ки универзума, растући ки и слично. Док ревносни у свакој групи проналазе разна тумачења због својих фрустрација, већина умерених аикидока сматра ово неслагање продуктивним за већи део Аикидо заједнице. Неки, иако одбијени духовношћу, не занемарују лепоту борилачке вештине и постојање школа где је духовност занемарена, омогућава овим људима да уживају у аикидоу и имају користи од њега. У исто време, неки који нису привучени физичком, борилачком природом аикидоа и његову духовност сматрају најзначајинијимнајзначајнијим квалитетом, они свакако имају користи у вежбаоницама где се она ставља у први план.
Упркос томе, аикидоке ће наставити да се питају „''Шта је ки?''“. О-сенсеи је изрекао чувену реченицу „''да је он аикидока попут својих ученика и да је тек почео да учи''“.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аикидо