'''Владимир Кецмановић''' ([[Сарајево]], [[3. јул]] [[1972]]) је српски је писац, сценариста, колумниста. Син је [[Политиколог|политиколога]] [[Ненад Кецмановић|Ненада Кецмановића]] и Наташе Кецмановић (девојачки Парежанин), лекторке и уреднице у области издаваштва. Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и [[Прва гимназија (Сарајево)|Прву гимназију]], а у Београду је 1997. дипломирао књижевност. Објавио је романе ''Садржај шупљине'', ''Последња шанса'', ''Феликс'' (ушао у ужи избор за [[НИН-ова награда|НИН-ову награду]]), ''Топ је био врео'', ''Сибир'', ''Каинов ожиљак'' (са Дејаном Стојиљковићем), ''Осама'', као и збирке приповедака ''Зидови који се руше'' и ''Као у соби са огледалима''. Аутор је биографскоесеистичких књига ''Das ist Принцип'' и ''Два крта и једна крв''. Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу ''Тито-поговор'', а са Дејаном Стојиљковићем трилогију ''Немањићи''. Кецмановићева проза доживела је филмске, телевизијске и позоришне адаптације и превођена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик. Власник је издавачке куће ВИА. Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у [[Београд]]у. Колумниста је више дневних и недељних новина у Србији и „региону“.
