Библиотекарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Синтакса – параметар у наводницима.
Ред 1:
'''Библиотекарство''' је интердисциплинарна [[наука]] која се бави функционисањем, организациојом и потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунар]]а у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење [[књига]], било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих [[класификациони систем|класификационих система]]. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. [[Martin Schrettinger|Мартин Шретингер]], баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом -{''Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars''}-.<ref>{{cite web|url=http://www.deutsche-biographie.de/sfz79181.html |title = Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin |website = www.deutsche-biographie.de |accessdate=31. 03. 2016 }}</ref> Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.<ref>{{cite web|last=Buckland|first=M|date=12. 6. 2005 |title= Information schools: a monk, library science, and the information age |url= http://people.ischool.berkeley.edu/~buckland/huminfo.pdf }}</ref> Прву америчку школу за библиотекарство основао је [[Мелвил Дјуи]] на Универзитету Колумбија 1887. године.<ref name="oclc"/><ref name="deutsche"/>
 
Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке рачунарске технологије која се користи у документацији и управљање записима. Академске студије у библиотеци обично укључују прикупљање менаџмента, информационих система и технологија, методе истраживања, каталогизацију и класификацију, очување, референца, статистике и управљања. Библиотекарство се константно развија, обухватајући нове теме као што су управљање базама података, информације о архитектури и управљање знањем, између осталих.
 
Не постоји опште договорена подела између појмова ''библиотекарска наука'' и ''библиотекарство'', те су у одређеној мери међусобно замењиви, и могуће је да се најзначајније разликују у конотацији. Најчешће се користи појам ''библиотекарска наука или библиотекарске студије'' (ЛИС).<ref>{{cite web|url=http://www.ala.org/accreditedprograms/faq|title= Accreditation Frequently Asked Questions:What is the difference between the MLS, the MILS, the MLIS, etc.?|year=2017|website=American Library Association |publisher=American Library Association|accessdate=8. 03. 2017}}</ref> Већина библиотекара сматра то само терминолошком варијацијом, која има за циљ да се нагласе научне и техничке основе субјекта и његов однос са информатичком науком. ЛИС не треба мешати са [[Теорија информације|теоријом информација]], математичким проучавањем концепта информација. ''Библиотечка филозофија'' је била поређена са ''библиотекарском науком'' као проучавањем циљева и мотивација библиотекарства насупрот развоју и усавршавању техника.<ref name="cossette"/>
 
== Историја ==
Ред 32:
== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="oclc">{{cite web|url=http://www.oclc.org/dewey/resources/biography/ |author= |title=Dewey Resources |publisher=OCLC |year=2014 |accessdate=}}</ref>
<ref name="deutsche">{{cite web|title=Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft. Oder, Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars. In wissenschaftlicher Form abgefasst. München. (2 bind). |publisher= Google books |volume= Bd 1 |url= http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=nnc1.cu08321752}}</ref>
<ref name="cossette">{{cite book|url=|title = Humanism and Libraries: An Essay on the Philosophy of Librarianship |first=Andre |last=Cossette |year=2009 |location=Duluth, MN |publisher = Library Juice Press |id=|pages=}}</ref>
}}