Дерван — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 25:
[[Датотека:Tribal Kingdom of Samo-sl version.PNG|мини|200п|Српска кнежевина под кнезом Дерваном у оквиру [[Само]]вог краљевства 631. године.]]
'''Дерван''' или '''Дрван''' је био кнез [[Лужички Срби|Лужичких Срба]], [[7. век]]а.<ref>Jan Brankačk, ''Lužički Srbi u srednjem veku - osnovne linije za njihovu istoriju od VI do XII veka, Politički razvoj i ratovi za nezavisnost (631-990)'', http://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html</ref>
Као кнез Срба уз реку Елбу (Лабу) Дрван се у франачким писаним изворима спомиње у догађајима везаним за 631/32. годину и то је за сада најстарије поуздано име неког владара Лужичких Срба. Српска племена се у тадашњим историографским документима појављују као „Урби“, „Сурби“, "Sorbi", "Zirbi", "Zeruiani", и предузимала су војне упаде у граничне области [[Саксонија|Саксоније]] и [[Тирингија|Тирингије]].<ref name="autogenerated1">FREDEGARII SCHOLASTICI CHRONICUM CUM SUIS CONTINUATORIBUS, SIVE APPENDIX AD SANCTI GREGORII EPISCOPI TURONENSIS HISTORIAM FRANCORUM, http://www.thelatinlibrary.com/fredegarius.html</ref><ref>EINHARDI VITA KAROLI MAGNI, http://www.thelatinlibrary.com/ein.html</ref><ref>ANNALES REGNI FRANCORUM, http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html</ref><ref>Geographus Bavarus, Text der Handschrift, http://www.idrisi.narod.ru/geo-bavar.htm</ref><ref>Fransis Kont, ''Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek)'', Tom I, Filip Višnjić, Beograd. (1989). стр. 12.</ref>
По раније насталим замислима Дрван је српска племена водио и према Јужној Европи.<ref>[[Милош Милојевић|Милош С. Милојевић]], „Одломци историје Срба и српских - југославенских - земаља у Турској и Аустрији, Београд, 1872.</ref> Замисао да је Дрван предводио Србе на југ нема потврду у писаним историјским изворима. Према писању цара Константина VII Порфирогенита: „Пошто су два брата наследила од оца власт над [Белом] Србијом, један од њих, узевши половину народа, пребегне Ираклију”, тј. према јужној Европи.
У [[Псеудофредегарова хроника|"Фредегаровој хроници“]] ("Псеудофредегарова хроника") пише да се Дерван, „кнез Срба, који су словенског порекла“ (''"...Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant..."''<ref name="autogenerated1" />) после [[Само]]ве победе над [[Франачка|франачком]] краљевином [[631]]/[[632]]. године и њиховим краљем Дагобертом одвојио од Франака и прикључио великом савезу словенских племена којим је владао Само (око 623-658). Одлука о прикључивању Самовом племенском савезу је била пресудна. У Самовом племенском савезу Словена, Дрванови Срби добили су од (631/32) поуздану заштиту од Франака и других непријатеља.
Заједно са словенским владаром Самом, Дрван је водио ратове који су разбили франачку врховну власт на Сали и учврстили политичку независност Срба у тој области, а то ће трајати и следећих век и по, када ће бити утврђена граница према Словенима, тј. Србима ("[[Граница према Србима|Limes Sorabicus]]")<ref>Fransis Kont, ''Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek)'', Tom I, Filip Višnjić, Beograd. (1989). стр. 32-33.</ref>. Године [[641]]. тириншки војвода [[Радулф]] склопио је договор са својим источним суседима о истим правима и казнама за све. Из ових догађаја потичу прве познате политичке акције српских племена.
| |||