Павле Јуришић Штурм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 21:
'''Павле Јуришић – Штурм''' ({{јез-нем|Paulus Sturm}}, {{јез-срп|Паул Штурм}}; [[Герлиц]], [[10. август|10]]/[[22. август]] [[1848]] — [[Београд]], [[13. јануар]] [[1922]]) био је српски, a касније и југословенски [[генерал]].
Према српским изворима, по пореклу је био [[Лужички Срби]]н.<ref>{{Cite book|title=NIN. nedeljne informativne novine|issue=2048-2061|url=https://books.google.com/books?id=wtYeAQAAMAAJ|date=април 1990|publisher=Politika.|quote=Pavle Jurišić - Šturm, Lužički Srbin, pruski oficir, srpski đeneral, pedeset i šest godina nosio je uniformu i ratovao protiv Francuza, Turaka, Arnauta, Bugara, Austrougara i Nemaca. Borio se u sedan ratova i u njima proveo ...|pages=8}}</ref><ref name="SSJ">{{Cite book|title=The South Slav Journal|volume=22-23|url=https://books.google.com/books?id=uhtpAAAAMAAJ|year=2001|publisher=Dositey Obradovich Circle|quote=This was true of the brothers Eugene and Pavle Jurisic, natives of Gorlitz on the Neisse in Upper Luzica (Slavic: Izgorelc, Source: Zyhorelik in pari i bus Milesko, 1131), who, resigning their commissions in Prussia's armed forces, immigrated to ...|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|author=Momčilo Vuković-Birčanin|title=Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934|url=https://books.google.com/books?id=uksKAQAAIAAJ|year=1974|publisher=Izdanje piščevo|quote=Павле Јуришић-Штурм, ко ји је био лужички Срб^н|pages=}}</ref> Академију је похађао у [[Вроцлав]]у и [[Нанси]]ју. У [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]] је био [[водник]] на страни [[Пруско краљевство|Краљевине Пруске]]. Дошавши у Србију, променио је име у Павле Јуришић и додао своје бивше презиме Штурм као надимак. Узео је учешћа у [[српско-турски ратови|српско-турским ратовима]] као [[поручник]], да би био одликован и унапређен у чин [[капетан]]а. Учествовао је и у [[Битка код Сливнице|бици на Сливници]] током [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]]. После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа [[1900]]. године. У службу је враћен годину дана касније.
Због свог пријатељства {{тражи се извор| датум = Maj 2020 }} са краљем [[Петар I Карађорђевић|Петром I]] именован је првим [[ађутант]]ом и пратио га је на свим његовим путовањима.{{тражи се извор| датум = Maj 2020 }} У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је учествовао у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], после које је добио чин генерала. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је постао командант [[Трећа армија (Србија)|Треће српске армије]] и њоме је командовао у [[Церска битка|Церској]] и [[Колубарска битка|Колубарској бици]], где је значајно допринела победи. Током [[Тројна инвазија на Србију|Тројне офанзиве на Србију]] његова армија је бранила одступницу целокупној српској војсци током њеног повлачења. Штурм је наредне три године провео на [[Крф]]у, а затим и на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] где је се упознао са новим начином ратовања и употребом [[ваздухопловство|авијације]]. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у [[освајање Кајмакчалана|бици на Кајмакчалану]], где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру [[1916]]. је послат да помогне команданту [[Српски добровољачки корпус (Први светски рат)|Добровољачког корпуса]] у [[Руска Империја|Русији]]. По подношењу извештаја о стању Добровољчког корпуса, почетком [[1917]]. преко [[Јапан]]а се враћа опет у [[Солун]]. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања.
| |||