Аскетизам — разлика између измена

У ширем смислу, '''аскетизам ''' или '''подвижништво''' представља филозофију која налаже добровољно и свесно самоодрицање од материјалних, телесних и других потреба и угодности зарад виших, духовних [[вредност]]и.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref> Аскетизам је начин живота који одбацује „изопачење људске личности, безобзирно искориштавање природе и физичке средине и превазилази себичну тежњу да се троши све за себе, а не за заједницу”.<ref name="autogenerated2">{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/A.htm |title=Аскеза у Речнику православне теологије |access-date=08. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080917015643/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/A.htm |archive-date=17. 09. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref>

(9) живот под дрветом; (10) живот под ведрим небом; (11) живот на гробљу; (12) задовољство својим боравиштем; (13) предност спавању у седећем, а не у лежећем положају<ref name="autogenerated1">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>.

Чак и код упражњавања оваквих видова понашања ипак се наглашава да [[монаштво|монах]] све то мора да чини из умерености, задовољства, чистоте итд, а не ради доказивања или спољашњег показивања<ref>Пугала-панати, РТС. 1883, 275-84</ref>. Међутим, и унутар самог будизма постоје значајне разлике. Тако је будизам уведен у Кину и Јапан заговарао строгу дисциплину тела и ума, а неке струје су забраниле конзумирање меса, и било какав вид угађања самом себи. Многи монаси у будистичким манастирима упражњавали су аскетизам уз интензивну медитацију.<ref name="autogenerated1" />

Према хришћанском схватању, посебно православном, аскетизам је пракса задобијања врлина кроз духовни и физички подвиг: [[пост]], [[молитва|молитву]], [[будност|бдење]], [[тиховање]] и самоодрицање. Наравно, хришћанска аскеза не може се ограничити на [[морал]]ни подвиг да се чини [[добро]] и избегава [[зло]]. Суштина подвига је одрицање од пролазног света и његових уживања у циљу задобијања унутрашњег [[мир]]а [[Царство небеско|Царства Божијег]]. Стога је аскетски подвиг духовна борба да се поново досегне живот какав је био пре пада у [[грех]], кад дух владаше над телом и природом.<ref name="autogenerated2" /> Хришћански аскетизам се сматра сталном припремом за што јаче искуствовање већ примљене [[божја милост|благодати]] крштења. Аскеза стога претпоставља стално вежбање промене правца духовнога живота: „телесни човек” умире да би се родио „духовни човек” (1. Кор. 15,42-53). Хришћани сматрају да се само одрицањем од „телесне навике” (1. Тим. 4,8) могу ослободити силе [[дух]]а за чињење врлина.<ref name="autogenerated2" />