Нова Гвинеја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20211205sim)) #IABot (v2.0.8.2) (GreenC bot |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 10:
== Име ==
Први шпански и португалски истраживачи, који су до острва Нова Гвинеја допловили из правца [[Молучка острва|Молучких острва]], за њега су користили назив ''Папуа''.<ref name="geop">{{Cite book |author=Bilveer Singh |year=2008 |title=Papua: geopolitics and the quest for nationhood |url=https://books.google.com/books?id=pwbO-uRZQx0C |publisher=Transaction Publishers |page=26 |isbn=978-1-4128-1206-1}}</ref> Међутим, убрзо га је у западним изворима заменило име ''Нова Гвинеја'', које је први употребио [[Иниго Ортис де Ретес]] 1545, желећи да укаже на сличност у изгледу староседелачког становништва овог острва и староседелаца афричке области [[Гвинеја (регион)|Гвинеје]].<ref name="geop"/><ref>{{cite book |last =Quanchi |first=Max |year=2005 |title=Historical Dictionary of the Discovery and Exploration of the Pacific Islands |url =https://archive.org/details/historicaldictio00quan |publisher=The Scarecrow Press |location= |page=[https://archive.org/details/historicaldictio00quan/page/215 215] |isbn=0810853957}}</ref>
== Историја ==
Ред 20:
== Однос према околини ==
Острво Нова Гвинеја лежи источно од [[Malay Archipelago|Малајског архипелага]], с којим је понекад укључено у састав већег индо-аустралијског архипелага.<ref name="Wallace">{{cite web|last=Wallace |first=Alfred Russel |authorlink=Alfred Russel Wallace |title=On the Physical Geography of the Malay Archipelago |url=http://web2.wku.edu/~smithch/wallace/S078.htm |year=1863 |accessdate=30. 11. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100117084201/http://web2.wku.edu/~smithch/wallace/S078.htm |archivedate=17. 1. 2010 }}</ref> Геолошки је део исте [[List of tectonic plates|тектонске плоче]] као и Аустралија. Кад су нивои светског мора били ниски, постојале су две заједничке обале (које сада леже 100 до 140 метара испод нивоа мора),<ref name="aims">{{cite web | year = 2001 | url = http://www.aims.gov.au/c/document_library/get_file?uuid=703cba58-6526-44e4-91eb-7ef84e4ba25d&groupId=30301 | title = Big Bank Shoals of the Timor Sea: An environmental resource atlas | publisher = Australian Institute of Marine Science | accessdate=28. 8. 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110927084419/http://www.aims.gov.au/c/document_library/get_file?uuid=703cba58-6526-44e4-91eb-7ef84e4ba25d&groupId=30301 | archive-date=27. 9. 2011 | url-status = dead }}</ref> које у комбинацији са копном које је сада поплављено представљају тектонски континент [[Sahul Shelf|Сахул]],<ref name="ballard">{{cite conference |first=Chris |last=Ballard |title=Stimulating minds to fantasy? A critical etymology for Sahul |booktitle=Sahul in review: Pleistocene archaeology in Australia, New Guinea and island Melanesia |pages=19–20 |publisher=Australian National University | location= Canberra |year=1993 |isbn=0-7315-1540-4 }}</ref><ref name="Allen 1977">{{cite book |last=Allen |first=J. |editor-first=J. |editor-last=Golson |editor-first2=R. |editor-last2=Jones |title=Sunda and Sahul: Prehistorical studies in Southeast Asia, Melanesia and Australia |year=1977 |publisher=Academic Press |location=London |isbn=0-12-051250-5 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/sundasahulprehis0000unse }}</ref> такође познат као [[Аустралија (континент)|Шира Аустралија]].<ref>{{Cite journal |last=Allen |first=Jim |last2=Gosden |first2=Chris |last3=Jones |first3=Rhys |last4=White |first4=J. Peter |year=1988 |title=Pleistocene dates for the human occupation of New Ireland, northern Melanesia |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |volume=331 |issue=6158 |pages=707–709 |doi=10.1038/331707a0 |pmid=3125483}}</ref> Две копнене масе су се раздвојиле када је подручје сада познато као [[Торесов мореуз|Торесов пролаз]] поплављено након окончања [[Last Glacial Period|последњег глацијалног периода]].
Антрополошки, Нова Гвинеја се сматра делом [[Melanesia|Меланезије]].<ref>"Melanesia, the ethnogeographic region that includes New Guinea, Solomon Islands, Vanuatu, and New Caledonia, contains some of the most remote and inaccessible populations on earth." Highly divergent molecular variants of human T-lymphotropic virus type I from isolated populations in Papua New Guinea and the Solomon Islands, A Gessian, R Yanagihara, G Franchini, R M Garruto, C L Jenkins, A B Ajdukiewicz, R C Gallo, and D C Gajdusek, PNAS September 1, 1991 vol. 88 no. 17 7694–7698</ref>
Ред 26:
Нова Гвинеја се разликује од свог сушнијег, равнијег,<ref>{{cite news|url=http://www.smh.com.au/news/National/Map-from-above-shows-Australia-is-a-very-flat-place/2005/01/21/1106110947946.html|title=Map from above shows Australia is a very flat place|date=21. 1. 2005|last=Macey|first=Richard|newspaper=[[The Sydney Morning Herald]]|accessdate=5. 4. 2010}}</ref> и мање плодног<ref>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/quantum/info/q95-19-5.htm|title=A Chat with Tim Flannery on Population Control|last=Kelly|first=Karina|publisher=[[Australian Broadcasting Corporation]]|date=13. 9. 1995|accessdate=23. 4. 2010}} "Well, Australia has by far the world's least fertile soils".</ref><ref>{{cite news|title=Damaged Dirt|newspaper=[[The Advertiser (Adelaide)|The Advertiser]]|last=Grant|first=Cameron|url=http://www.1degree.com.au/files/AdvertiserPartworks_Part3_Page8.pdf?download=1&filename=AdvertiserPartworks_Part3_Page8.pdf|date=август 2007|accessdate=23. 4. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110706100423/http://www.1degree.com.au/files/AdvertiserPartworks_Part3_Page8.pdf?download=1&filename=AdvertiserPartworks_Part3_Page8.pdf|archivedate=6. 7. 2011}} "Australia has the oldest, most highly weathered soils on the planet."</ref> јужног пандана, [[Australia|Аустралије]], по много већим нивоу падавина и активној вулканској геологији, са највишом тачком, [[Puncak Jaya|Пункак Џаја]], која достиже надморску висину 4.844 м. Ипак, две копнене масе деле сличну животињску фауну, са торбарима, укључујући [[wallaby|валабије]] и [[Phalangeriformes|опосуме]], и монотремом који полаже јаја, [[Ješci|језшцом]]. Осим шишмиша и неких десетак аутохтоних родова глодара,<ref>{{Cite journal |title=A Phylogeny of New Guinea Rodent Genera Based on Phallic Morphology |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-mammalogy_1968-11_49_4/page/609 |first=W. Z., Jr. |last=Lidicker |journal=Journal of Mammalogy |volume=49 |issue=4 |year=1968 |pages=609–643 |doi=10.2307/1378724 }}</ref> нема аутохтоних [[Placentalni sisari|плаценталних сисара]] пре човека. Свиње, неколико додатних врста пацова и предак [[New Guinea singing dog|новогвинејског пса]] уведени су са људском [[colonization|колонизацијом]].
Пре 1970-их, археолози су називали заједничку [[плеистоцен]]ску копну масу ''Аустралазија'',<ref name="ballard" /> иако се ова реч најчешће користи за шири регион који обухвата земље, попут [[New Zealand|Новог Зеланда]], које нису на истој континенталној плочи. Почетком 1970-их уведен је термин ''Шира Аустралија'' за плеистоценски континент.<ref name="ballard" /> Затим је на једној конференцији из 1975. године и у накнадној публикацији,<ref name="Allen 1977" /> проширено значење имена Сахул из његове претходне употребе за само [[Sahul Shelf|Сахулску плочу]] како би се обухватио континент.<ref name="ballard" />
== Људско присуство ==
| |||