Григорије Палама — разлика између измена

Синтакса – параметар у наводницима.
Нема описа измене
(Синтакса – параметар у наводницима.)
== Живот ==
 
Григорије Палама води порекло из једне племићке малоазијске породице, која је припадала вишем службеничком слоју [[Византијско царство|Византијског царства]]. Његов отац Константин је био веома побожан и пред смрт се замонашио. Иако су васпитавани на двору и стекли су добро образовање, сва три брата и обе сестре су се повукли у манастир.<ref name="autogenerated2">{{Cite web |url=http://www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html |title=Архивирана копија |access-date=28. 09. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071113014519/http://www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html# |archive-date=13. 11. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Григорије је још као дете долазио у додир са светогорским монасима и мистичким пустињацима. Године [[1318]]. у својој 21. години отишао је на [[Света гора|Свету гору]]. Неколико година касније, под утицајем свога учитеља Григорија Византинца, саградио је себи келију у малом сеоцету код Верије и живео је строго испосничким животом око 5 година, окружен само десетином пустињака. Био је [[Исихазам|исихаста]] и велики део живота је провео у потпуном ћутању. Боравио је 5 дана у току седмице сам у својој келији; излазио је само суботом и недељом, када би сишао у манастир Лавру на Богосужења: бденије до јутра и на Литургију, да би се видео са братијом и причестио. Тек [[1331]]. године вратио се у Свету гору и посветио се контемплативном животу у исихији (мировању, ћутању, и молитвеном тиховању). Говорио је да "''онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи, не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом, а сабраност ума, којом се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела а понекад и на више делова''."<ref name="autogenerated2" />
 
Кад је настао спор око Варлаамових оптужби, монаси су се обратили Григорију Палами да узме у одбрану њихову ствар. Палама брани исихазам, који су на Атос увели Јован Лествичник и Никифор Исихаста, тврдећи да познање или „виђење“ [[Бог]]а јесте чин искуства. Између Варлаама и Паламе отпочела је ватрена полемика.
{{цитат|Зар не схваташ да људи који су сједињени са Богом и обожени, који на божански начин усмеравају свој поглед на њега, не виде као ми? Они, на чудесан начин, виде чулом које надилази свако чуло, и умом који надилази сваки ум, јер духовна сила прожима њихове људске способности и омогућује им да виде оно што је изнад нас.|Григорије Палама, Тријаде у одбрану светих исихаста}}
 
Григоријеви противници у исихастичком спору шире гласине против њега и цариградски патријарх [[Јован XIV]] га затвара на четири године. 1347. године, када је патријарх Исидор дошао на патријаршијски престо, Григорије је ослобођен из затвора и постављен за [[солун]]ског [[архиепископ]]а. У Солуну је проводио ноћи у молитви и састављању књига, иако је сматрао да писање омета молитву, јер ствара бригу и расејаност. О томе каже: "''Многи од врхунских отаца исихаста нису хтели уопште ништа да пишу, иако су били у стању да изложе врло корисне ствари''".<ref name="autogenerated2" />
 
Преминуо је у Солуну 14. новембра [[1359]]. године. Неколико година након смрти [[православна црква]] га је прогласила за [[светац|свеца]] [[1368]]. године. Његове [[мошти]] се чувају у цркви Светог Григорија Паламе у Солуну.
== Учење ==
{{main|Паламизам}}
Паламизам је теологија [[Божанске енергије|божанских нестворених енергија]]. Своје теолошке аргументе против западних [[схоластика|схоластичара]] Палама је формулисао ослањајући се на искуство исихаста, и списе Псевдо-Макарија, [[Максим Исповедник|Максима Исповедника]] и [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]].<ref name="autogenerated1">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm [svetosavlje&#93; Recnik] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm |date=20070927183131 }}, Приступљено 31. 3. 2013.</ref>
 
Григорије Палама разликује теолошке појмове: "[[хипостаза|ипостас]]" (υποστασις) и "[[енергија]]" (ενεργεια), којима одговарају различити начини сједињења. Јединство по ипостаси, својствено је [[Исус]]у [[Христос|Христу]]; јединство по енергијама или [[божја милост|благодат]], приступачно је [[човек]]у. Јединство по благодати јесте јединство са Богом. Он сматра "[[Таворска светлост|таворску светлост]]" исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супроставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини. Таворска светлост је енергија која зрачи из божанске суштине, као изливање [[Свети дух|Светога Духа]], која је нестворена и нема сопствену ипостас. Благодат је изливање Бога из себе, сијање споља божанског невидљивог лика.<ref name="autogenerated1" />
 
Против [[Варлаам]]а, који је [[обожење]] сводио на подражавање Бога, Палама наводи да је обожење стварно учествовање, лично општење са Богом. Благодат је преношење силе божје у наш живот; а спасење је тајанствена промена човека у бога. Али и поред Божијег присуства у нествореним енергијама, тајна божије суштине остаје непозната. Познање значи сједињење са Богом, продирање у унутрашњост Бога колико је допуштено човеку, који никад не може да схвати и исцрпе божанску суштину.