Созерцање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Синтакса – параметар у наводницима.
Ред 6:
[[Датотека:solitude.jpg|мини|Созерцавање природе]]
{{цитат3|Лепо је мислити, још лепше знати, а најлепше је созерцати.|[[Гете]]}}
За [[Платон]]а и [[Аристотел]]а теорија (''θεωρία'') представља интелектуалну спознају, насупрот деловању (''πράξις''). Према Платону, путем созерцања [[душа]] може стећи знање о божанским идејама. У [[новоплатонизам|неоплатонистичкој]] филозофији еманацијским процесом из [[Једно]]г произлазе друге [[хипостаза|хипостазе]] (ум и душа)<ref name="autogenerated2">[http://www.filozofija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=132&Itemid=58 Kontemplacija, Filozofijski rečnik (filozofija.org)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Следствено томе, пут ка савршенству се замишља као кретање од сложености ка простоти, од подељености ка јединству. [[Плотин]] је тврдио да је созерцање Јединога могуће само у том случају када човек и сам постане један из мноштва. Плотин „умно созерцање“ поистовећује с виђењем светлости која се излива од прапочетка.<ref>[http://www.verujem.org/alfejev/html2/2ociscenje_ozarenje.htm Иларион Алфејев, Мистичко богословље] {{Wayback|url=http://www.verujem.org/alfejev/html2/2ociscenje_ozarenje.htm |date=20080725041506 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
У мистицизму контемплација је стање у коме се људски ум усредоточује на духовну стварност, урањајући у њу све до заборава сваке друге стварности. За хришћанске мислиоце, особито неоплатоничког смера, контемплација је највиши степен људске духовне делатности<ref name="autogenerated2" />. У теологији [[црквени оци|светих отаца]] созерцање значи молитвено усредсређивање душе на надумним тајнама, којима обилује човекова личност, као и суштина богоздане твари.<ref name="autogenerated1">[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Gnoseologija_Isaaka_Sirina/04.htm Јустин Поповић, Гносеологија Исака Сирина], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Према [[Исак Сирин|Исаку Сирину]], созерцање је осећање божанских тајни, сакривених у стварима и њиховим узроцима. „Ко созерцање ума сабира унутра у себи, созерцава Господа унутра у срцу свом." <ref name="autogenerated1" /> Исак Сирин сматра да људска природа постаје способна за истинско созерцање тек када се практиковањем врлина очисти од страсти.
 
У [[средњовековна филозофија|средњовековној филозофији]] се често супротставља делатни, односно уобичајени живот и контемплативни живот филозофа (Vita Activa vs. Vita Contemplativa)<ref>[http://links.jstor.org/sici?sici=0021-3020(198222)59%3A2%3C83%3AVAVVCI%3E2.0.CO%3B2-N Paul A. Lombardo, Vita Activa versus Vita Contemplativa in Petrarch and Salutati], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Од нововековних филозофа [[Имануел Кант|Кант]] подробније дефинише филозофски појам контемплације.