Радничка партија Курдистана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: знак постотка се не одваја белином од бројке |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 3:
'''Радничка партија Курдистана'''{{напомена|[[курдски језик|курд.]] ''-{Partiya Karkerên Kurdistan}-'' или ''-{Kurdistanê}-''; {{јез-кур|پارتی کار کهرانی کوردستان}}; {{јез-тур|Kürdistan İşçi Partisi}}}}{{напомена|Позната између 2002. и 2003. као '''Конгрес слободе и демократије Курдистана''' ([[курдски језик|курд.]] ''-{Kongreya Azadî û Demokrasiya Kurdistanê}-'', '''-{KADEK}-'''), и између 2003. и 2005. као '''Конгрес народа Курдистана''' ([[курдски језик|курд.]] ''-{Kongreya Gelê Kurdistanê}-'', '''-{Kongra-Gel}-''' или '''-{KGK}-''')}}, много познатија по свом курдском [[акроним]]у '''-{PKK}-''' ([[курдски језик|курд.]] ''-{Partiya Karkerên Kurdistani}-''),<ref name="USTerrorList2">{{cite web|url=http://www.state.gov/s/ct/rls/crt/2006/82738.htm| work=Country Reports on Terrorism|title=Chapter 6—Terrorist Groups|date=27. 04. 2005.| publisher=[[United States Department of State]] <!--use in case of emergency|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050526080545/http://www.state.gov/s/ct/rls/45394.htm| archivedate=26. 05. 2005. --> | accessdate=23. 07. 2008.}}</ref> [[курди|курдска]] је милитантна организација која је водила оружану борбу од [[1984]]. до [[2013]]. године против [[Турска|Турске]], ради остваривања права на самоопредјељење [[Курди у Турској|Курда у Турској]], који чине 10—25% популације, а били су изложени репресијама десетљећима.<ref>{{cite book|editor1-last=Kreyenbroek|editor1-first=Philip G.|editor2-last=Sperl|editor2-first=Stefan|title=The Kurds: A Contemporary Overview|year=2005|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-90766-3|pages=58}}</ref> Организација је основана [[1973]]. године у селу Фис (у близини [[Лиџе|Лиџа]]) од стране групе радикалних курдских студената предвођених [[Абдулах Оџелан|Абдулахом Оџеланом]].<ref>{{Cite web|url=http://kicadam.home.xs4all.nl/kurdistan/2_99/ocalan.html |title=Abdullah Öcalan and the development of the PKK |accessdate=11. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120324230847/http://kicadam.home.xs4all.nl/kurdistan/2_99/ocalan.html |archive-date=24. 03. 2012 |url-status=dead }}</ref> [[Идеологија]] -{PKK}- је првобитно представљала фузију [[револуционарни социјализам|револуционарног социјализма]], [[Курдски национализам|курдског национализма]] и тражења основа за независност, [[Марксизам-лењинизам|марксистично-љењинистичке]] државе у региону познатом као [[Курдистан]].
Међутим, када је ухапшен и притворен 1999. године, лидер -{PKK}-, Абдулах Оџелан, је одбацио марксизам-лењинизам,<ref name="Abdullah Ocalan 2007, p. 243-277">Abdullah Ocalan, "Prison Writings: The Roots of Civilisation", 2007, Pluto Press. (p. 243-277)</ref> тражећи да партија прихвати нову политичку платформу „[[Демократски конфедерализам|Демократског конфедерализма]]“ (јак утицај [[Либертаријански социјализам|либертаријанско социјалистичке]] филозофије [[комунализам|комунализма]]) док је опозвао своје званичне позиве за успостављање потпуно независне државе. У мају 2007. године, бивши чланови -{PKK}- су основали [[Група заједница Курдистана|-{KCK}-]], кровну организацију Курда из Турске, Сирије, Ирака и Ирана. Оџелан је, [[20. март]]а [[2005]]. године,<ref name="trans">See an unofficial translation [http://www.freemedialibrary.com/index.php/Declaration_of_Democratic_Confederalism_in_Kurdistan Declaration of Democratic Confederalism in Kurdistan] {{Wayback|url=http://www.freemedialibrary.com/index.php/Declaration_of_Democratic_Confederalism_in_Kurdistan |date=20160929163726 }}</ref> описао потребу за демократским конфедерализмом и потом рекао:
{{цитат|Демократски конфедерализам Курдистана није државни систем, то је демократски систем народа без државе... Узима моћ из народа и прихвата да достигне самодовољност у сваком пољу, укључујући економију.}}
-{PKK}- је 2013. године пристао на прекид ватре и почео полако да повлачи борце у [[Јужни Курдистан]] као дио такозваног „Процеса рјешења” између Турске и дуго обесправљене курдске мањине.
| |||