Рударски центри у Дарданији — разлика између измена

Синтакса – параметар у наводницима.
(Синтакса – параметар у наводницима.)
 
 
== Античко рударство и металургија ==
Како традиција у експлоатисању рудника у делу Римског царства, која је прво почела само на простору Италије није била дуга, због малих залиха руде. Зато су Римљани одлучили да форсирају рударску актвиност у новооснованим провинцијама, у којима су вршили експоатиацију великих количина квалитетне руде која је царству доносила велике приходе. Значајну улогу у томе имали су и балканско-подунавски рудници [[Панонија|Паноније]], [[Далмација (римска провинција)|Далмације]], [[Норик]]а и [[Горња Мезија|Горње Мезије]], који су припадали једном царинском округу ({{јез-лат|porotirum Illyrici}}), чинећи тако јединствену целину. По броју највише су се издвајали мезијски рудници, јер је Мезија (према бројним изворима), важила за провинцију рударства, као што је у том историјском раудобљу Африка сматрана провинцијом жита.<ref name="autogenerated2">Ивана Поповић, ''Античко оруђе од гвожђа у Србији'', Народни музеј, Београд, 1988, 214.</ref>
 
Територија Дарданије као и остале провинције у Римском царству у правном погледу припадале су римском народу, односно сенату и императору као њиховим представницима. По овом пропису рудници, као и остала значајна налазишта, заједно са царским њивама, пашњацима, шумама и насељима, улазили су у састав царске благајне ({{јез-лат|fiscus}}). Због разуђености рудоносне жице границе рудничке територије финесметалорум ({{јез-лат|finesmetallorum}}) по правилу су обухватале знатне, али расцепкане површине са неколико насеља ранга вици и кастала ({{јез-лат|vici и castella}}). У једном од њих био је део рудничке управе, директно везан за саму рударску активност, а статус насеља зависио је од његовог богатства, насељености и потребе судске самосталности.<ref name="autogenerated2"/>
 
Већина рудника припадала је цару, а у погледу управе њихова територија је била изузета из надлежности провинцијског управника и поверена царском прокуратору,<ref name="autogenerated9">Мирослава Мирковић, ''„Економско-социјални развој у II и III веку“,'' Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 88.</ref> (односно нису зависили од провинцијске управе, већ су представљали самосталне области у царском власништву). У име цара њима су управљали прокуратори ({{јез-лат|procurator metallorum}}), који су прво били царски ослобођеници, а од краја 2. века и племенскои сталеж.<ref name="autogenerated10">Slobodan Dušanić ,''„Roman mining in Illirycum, historical aspects“'', Dall’ adriatico Danubo, Beograd, 2003, 257.</ref>
 
У раноантичком периоду у Дарданији су настале две велике категорије рудника: јавни и приватни. Јавни рудници, су давани у закуп. Сам процес закупа надгледао је специјални државни службеник прокуратор ({{јез-лат|comes или procurator metallorum}}), под којим су били чиновници нижег ранга ({{јез-лат|subprocurator, commentariensis, tabularius, dispensator villicus}}). У јавним рудницима ноћу су радили радници, ратни заробљеници или они који су били осуђени на рад под земљом ({{јез-лат|metallari}}), а током дана рудари ({{јез-лат|metallici}}).<ref name="autogenerated10"/> Рудари су били пореклом из разних окупраних земаља. Тако да је поред мањег броја староседелаца,<ref name="autogenerated9"/> било и оних страног порекла, најчешће грчког и малоазијског, који су царским декретима пресељених у рудоносне области ради интензивније експлоатације минералних блага и побољшање економске ситуације у тим областима.<ref>Фидановски 1994: С. Фидановски, ''„Римски и рановизантисјки период“,'' Археолошко благо Косова и Метохије, Галерија српске академије наука и уметности, Београд, 260–346</ref>
 
== Први рударски центри у западној Дарданији ==
Први рударски центри у западној Дарданији настали су надомак Сочанице и недалеко од [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], иако у [[Итинерари Дарданије|римским итинерарима]] нису забележени.<ref name="autogenerated1"/> Поред њих су биле распоређене мање војне јединице, чији је примарни задатак био да одржавају ред и штите руднички регион. Сталним порастом броја становника, који су царским декретима насељавани углавном из хеленофоних области на малоазијској обали,<ref name="autogenerated1">Čerškov E. 1965. ''Municipium D.D. kod Sočanice'', Beograd.</ref> наведени центри постали су романизована насеља са муниципалним статусом. Насеље крај Грачанице, како показују писани споменици, стекло је ранг муниципијума у време Трајана и добило је назив Улпијана {{јез-лат|(Ulpiana}}).<ref>Čerškov E. 1960. Ulpiana, kratak izveötaj o arheološkim istraživanjima u 1959, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština, 370-374</ref> Током друге половине 2. века исти статус имало је и сочаничко насеље, под именом Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium DD / Municipium Dardanorum}}).<ref>Čerškov E. 1957. Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II, Priština, 65-86.</ref> Формирањем нових муниципијума, руднички ревири су и даље остали под непосредном контролом царских управника, окружени територијом која је била додељена муниципалним властима. Тако су нпр. велике земљишне поседе на територији Дарданије (данашњег Косова) држали чланови сенатске породице Фурија.<ref>Čerškov E. 1969. ''Rimljani na Kosovu i Metohiji'', Beograd.</ref>
 
У административном погледу рудници Горње Мезије били су подељени у две зоне:
; Прва зона рудника
Ову зону рудника чинили су дардански рудници на југу Горње Мезије. Рудници Дарданије били су подељени на најмање пет рудничких региона, са центрима: {{јез-лат|Municipium Dardanorum, Ulpiana, Lamodum, Remesiana и Timacum Minus}}. То је област која обухвата ибарске, јањевске, кумановске, ремесијанске и раванске руднике, у којима се највише експлоатисало сребро са оловом и златоносно сребро, али су топљене и руде гвожђа, бакра и живе.<ref name="autogenerated2"/> Управа целокупних дарданских рудника налазила се у [[Улпијана|Улпијани]], док се једно од најзначајнијих насеља ибарског региона, са свим карактеристикама металуршког и урбанистичког рударског центра, налазило код [[Сочаница (Лепосавић)|Сочанице]], познато као Муниципијум Дарданорум ({{јез-лат|Municipium Dardanorum}}).
;Друга зона рудника
Ову зону чинила су три рудничке области на северу, названи једним именом {{јез-лат|ripa Danuvii}}. Материјални остаци рударске активносту у северним регионима Горње Мезије нису били сразмерни значају и улози коју је, судећи према писаним изворима, имала јужна област горњомезијске провинције.