Трговачки пут Волгом — разлика између измена

Синтакса – параметар у наводницима.
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
(Синтакса – параметар у наводницима.)
 
== Настанак ==
[[Датотека:S. V. Ivanov. Trade negotiations in the country of Eastern Slavs. Pictures of Russian history. (1909).jpg|thumb|upright=1.3|Народ Рус тргује робовима са Хазарима]]
Трговачки пут Волга успоставили су [[Викинзи]] који су се населили у северозападној Русији почетком 9. века. Око 10 км јужно од улаза у реку [[Волхов]] у језеро [[Ладога]], успоставили су насеље под називом [[Ладога]]<ref name="automatski_generisano2">Brøndsted (1965), ст. 64–65</ref>. Археолошки докази упућују на то да је крајем 8. века Русија трговала трговином дуж Волге. Најранији и најбогатији налази арапских кованица у Европи откривени су на територији данашње Русије, посебно дуж Волге, у Тимереву у округу Јарославл. Ризница кованица пронађена у [[Петергоф]]у, у близини [[Санкт Петербург]]а, садржи двадесет новчића са графитима на арапском, турском рунском, грчком и старо нордијском писму, који чине више од половине укупног броја. Проучавајући главне налазе арапских кованица у источној Европи, Валентин Јанин је коначно показао да је најранији монетарни систем у раној Русији био заснован на раном типу дирхама који су ковали у [[африка|Африци]]<ref>Денежно-весовые системы русского средневековья: домонгольский период, 1956</ref>.
 
== Функционисање ==
Од насеља Лагоде, [[Рус (народ)|Руси]] су могли да путују уз [[Волхов]] реку до [[Новгород]]а, затим до Илменског језера и даље уз реку [[Ловат]]. Узевши своје бродове око 3 километра преко [[Вишњи Волочок]]а, стигли су до извора Волге. Трговци су доносили крзна, мед и робове кроз територију коју су држала финска и пермска племена до земље Волге. Одатле су наставили путем Волге, до [[хазари|Хазара]], чији је главни град Атил био важна лука на обали Каспијског мора. Од Атила, [[Рус (народ)|Руси]] су путовали морем да би се прикључили караванским путевима који су водили до Багдада<ref name="automatski_generisano2" />.
 
[[Датотека:Varangian routes.png|thumb|upright=2|Мапа показује Варјанске руте: трговачки пут Волгом (црвено) и трговачки пут од Варјана до Грка (плаво)]]
 
Око [[885]]-[[886.]] године, Ибн Хордадбех је писао о руским трговцима који су доносили робу из северне [[Европа|Европе]] и северозападне Русије у [[Багдад]]: {{цитат|Они превозе кожу црне лисице и мачеве од најудаљенијих делова Сакалибе до Рума (тј. Црног мора). Владар Рума (тј. Византијско царство) узима десетину од њих. Ако желе, они одлазе у реку Тнис [тј. «Танаис», грчки назив Дон реке], Итил [тј. Итил, древни назив Волге], или Тин [различито означени као Дон или Северски Доњец]], река Сакалиба. Путују у Хамлиџ, град Хазара чији владар узима десетину од њих. Затим се иду у [[Горган]] и наилазе на жељену обалу. ... Понекад носе робу из [[Горган]]а камилама у Багдад. Саклаб робови преводе за њих. Они тврде да су хришћани и плаћају [[Џизија|џизију]]. <ref name="automatski_generisano1">"Rus." Encyclopaedia of Islam</ref>|}}
 
У опису Ибн Хордадбеха, [[Рус (народ)|Руси]] су описани као "нека врста Сакалиба", термин који се обично користи за означавање Словена а анти-норманистички научници тумаче овај одломак као индикацију да су Руси Словени а не Скандинавци. У тумачењу норманистичких научника, реч Сакалиба се често примењивала на сву плавокосу популацију централне, источне и североисточне Европе, тако да је овде Ибн Хордадбех двосмислен у смислу спора између норманиста и антинорманиста).
 
Модерни научници такође су се сукобили око тумачења извештаја Ибн Хордадбеха да је Рус народ користио Саклаб тумаче. Антинорманисти су овај пасус протумачили као доказ да су Рус народ и њихови преводиоци делили заједнички словенски матерњи језик. Словенски је у то време био [[лингва франка]] у источној Европи<ref name="automatski_generisano1" />.
 
Персијски географ Ибн Рустах описао је руске заједнице које живе уз Волгу: