Илија Гутеша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
Синтакса – параметар у наводницима. |
||
Ред 23:
Рођен је у Брувну, у личкој [[Војна крајина|Војној граници]] у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у [[Грачац (Лика)|Грачацу]], након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у [[Карловац]] на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у [[Загреб]] и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ [[1852]]. године и отворио властиту трговину.
Током [[1859]]. године истицао се у противњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је подстицао противратно расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у [[Чешка|Чешкој]]. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године 1869, Крајишници су га изабрали за свог посланика у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]]. Заступао је унионистичке политику, као и прота [[Никола Беговић]] и [[Јован Живковић|барон Јован Живковић]], чије је смернице одредио [[Светозар Милетић]].<ref name="autogenerated1">Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref> Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За [[невесињска пушка|босанско-херцеговачког устанка]] организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године 1877, био је именован чланом „Босанско-херцеговачке народне владе“. [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[први српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге.
Ред 29:
Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време [[Невесињска пушка|устанка у Босни]] од [[1875]]. до [[1877]]. године, када је постао председник загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године 1878, постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва „Човечанство“ за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге „Кроација“ (данашње -{Croatia}- осигурање).
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре „Упознајмо се“, која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]], [[Словенци|Словенаца]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]].<ref name="autogenerated1" />
Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михаило Полит-Десанчић|Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон [[Јован Живковић]] и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као „обзораши“, [[1890]]. године.
| |||