Транскеј — разлика између измена

Транскеј је основала влада [[Јужноафричка Унија|Јужноафричке Уније]] [[1959]]. као аутономни бантустан (заједно са бантустаном [[Цискеј]]) за народ Коса. Транскеј је проглашен потпуно независном државом [[1976]], како би правно послужио као држава за милионе црначких Коса, који су на тај начин изгубили дотадашње [[држављанство]] Јужноафричке Уније.<ref name="brit"/>

На почетку [[15. век]]а територију источно од реке [[Грејт Кеј]] запосели су преци данашњег народа [[Нгуни]]. Та [[племе]]на говорила су разне варијанте [[Коса (језик)|Коса језика]] и били претеча данашњег народа Коса. Након [[1820]]. у тај крај почела су да се сливају различита племена, такозвани [[Фенгу]] (''Луталице без домовине''), које су са територије данашње [[Јужноафричка Република|јужноафричке]] [[Административна подела Јужноафричке Републике|провинције]] [[Квазулу-Натал|КваЗулу-Натал]] потиснуло [[племе]] [[Зулу]] под вођством свог поглавице [[Шака Зулу|Шаке Зулуа]].<ref name="brit"/>

[[Бури|Бурски]] колонисти звали су земље племена Коса између [[Велика рибља река|Велике рибље реке]] и реке [[Грејт Кеј]] — Цискеј, а оне земље које леже источно од Грејт Кеја — Транскеј.<ref name="brit"/>

Кад су Бури почели да се насељавају и у тај крај помичући се из [[Кејптаун]]а на исток, сукобили су се афричким домородачким Косама, тако да су [[1778]]. склопили договор с њима, по коме је [[Велика рибља ријека]] утврђена као граница између територије [[племе]]на Коса и [[Колонија Рт добре наде|Колоније Рт добре наде]], али Косе нису схватили поенту тог уговора, који је њима спречавао да се селе на запад. Након тога је уследио читав низ сукоба на граници између [[1779]]. и [[1879]]. године. [[Британска империја|Британци]] су [[1847]]. анектирали Кафрарију, територију западно од реке Грејт Кеј и прикључили ју Колонији Рт добре наде [[1866]]. године. Затим су између [[1879]]. и [[1894]]. анектирали и све остале територије Транскеја: Источни Грикаленд, Пондоленд и Тембуленд и прикључили их Колонији Рт добре наде. Британци су [[1894]]. основали по Транскеју територијална већа, заменивши тако традиционални племенски политички систем својим органима. На почетку [[20. век]]а, сва та већа су уједињена у јединствено Генерално веће за Транскеј. Кад је [[1910]]. основана [[Јужноафричка Унија]] све земље Транскеја постале су део [[Провинција Рт добре наде|Провинције Рт добре наде]].<ref name="brit"/>

Након изгласавања ''Закона о Банту самоуправи'' [[1959]], у [[скупштина|парламент]]у Јужноафричке Уније у којем је инаугурисано начело ''Одвојеног развоја'' и формално дата самоуправа бантустанима, Транскеј и [[Цискеј]] постали су први аутономни бантустани.<ref name="brit"/> Након тога је [[1963]]. основан [[скупштина|парламент]], ограничене моћи, јер је његове одлуке морао да одобрити парламент Јужноафричке Уније. Процес конституисања Транскеја довршен је [[1976]]. кад је он на наговор Јужноафричке Републике прогласио независност, коју је одмах признала ЈАР и остали независни бантустани, пославши своје дипломате у главни град [[Мтата|Умтату]].

Након стварања формално независног Транскеја, сви црначки домороци који су језично и етнички имали било какве везе са Транскејом (без обзира дали су тамо живели) изгубили су јужноафричко [[држављанство]] и постали грађани своје нове државе. [[Организација афричког јединства]] позвала је свет да не призна Транскеј, јер би тај чин значио признавање [[апартхејд]]а. И [[Организација уједињених нација]] подржала је такво стајалиште. Упркос силним напорима владе из [[Преторија|Преторије]] да обезбеди дипломатско признање бантустана, само је [[Израел]] неформално признао бантустан Транскеј, уврстивши их у свој телефонски именик као независну државу<ref name="isra">{{cite web

}}</ref> Израелски бизнисмен Јаков Меридор (блиски пријатељ [[премијер]]а [[Менахем Бегин|Менахема Бегина]]) отворио је представништво своје компјутерске компаније Дегем у Транскеју, а професор Џозеф Бен Дак постао је саветник владе.<ref name="isra"/>

Након првих слободних демократских избора, у којима су право гласа имали сви грађани Јужноафричке Републике, и усвајања новог [[Устав]]а [[27. април]]а [[1994]], свих 10 бантустана је укинуто и укључено у нову-стару државу Јужноафричку Републику.<ref name="word">{{cite web

}}</ref> Територија бантустана Транскеј постала је део нових [[Административна подела Јужноафричке Републике|провинција]] [[Источни Кејп]] и [[Квазулу-Натал|КваЗулу-Натал]], а сви његови грађани добили су поновно јужноафричко држављанство.<ref name="brit"/>

Протезао се уз обале [[Индијски океан|Индијског океана]], југоисточно од [[Дурбан]]а, окружен територијом [[Јужноафричка Република|Јужноафричке Републике]] са свих страна, осим према северу где је на малом делу граничио са [[Лесото]]м. Транскеј се састојао од три одвојене територије, једног већег централног, и два много мања, у планинској унутрашњости, источно и западно од централног дела.<ref name="brit">{{cite web

Централни део простирао се од реке Умтамвуна на северу и падина масива [[Дракенсберг]], до реке Грејт Кеј на југу, уз Индијски океан. Велик део територије Транскеја био је планинско земљиште, непогодно за пољопривреду.<ref name="hist">{{cite web