Солунски фронт — разлика између измена

Према Србији су кренуле бугарска, немачка и аустроугарска војска, све под командом фелдмаршала [[Аугуст фон Макензен|Макензена]], које су укупно бројале око 500.000 људи. Немци и Аустроугари су започели свој напад [[5. октобар|5. октобра]] масовном артиљеријском припремом, коју су следиле преласци преко река [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Затим је [[11. новембар|11. новембра]] бугарска војска напала из два правца, једним са севера према [[Ниш]]у, а једним са југа према [[Скопље|Скопљу]]. Бугарска војска је била велика и брзо се пробила кроз слабије српске снаге које су покушавале да зауставе њено напредовање. Због бугарског пробоја, позиција Србије је била безнадежна; њена главна војска на северу земље би или била окружена и приморана на предају или би морала да покуша да се повуче.

 

 

Војвода [[Радомир Путник|Путник]] је наредио [[албанска голгота|повлачење]] на југ и запад према [[Црна Гора|Црној Гори]] и Албанији. Време је било лоше, као и путеви, а војска је морала да помогне десетинама хиљада цивила који су се повлачили са њом. Укупно је око 125.000 српских војника стигло до обале Јадранског мора, дошли су бродови (на изричиту интервенцију руског цара Николаја Другог Романова) и укрцало се на италијанске, француске и остале савезничке транспортне бродове који су их превезли на бројна грчка острва (већина је отишла на [[Крф]]), пре него што су послани за Солун. Војвода Путник је морао бити ношен током целог повлачења и умро је мало више од годину дана након тога у болници у Француској.(Умро у [[Ница|Ници]] 1917. године)

 

== Успостављање Солунског фронта 1916. ==

[[Датотека:Solunski front ofanziva 1916.jpg|мини|Офанзива савезничке војске у јесен 1916. Након завршетка офанзиве линија је остала иста све до пробоја солунског фронта 1918. и [[Солунско примирје|капитулације Бугарске]]]]

Аустроугарска војска је напала Црну Гору, савезника Србије, и до [[25. јануар]]а мала црногорска војска се предала. Аустроугарска је наставила своје напредовање дуж јадранске обале, напавши Албанију која је била под контролом [[Италија|Италије]]. До краја зиме, мала италијанска војска је била истерана из скоро целе земље.

 

У исто време, Италија је разместила још војника у Албанији и ове нове трупе су успеле да присиле аустријски корпус на повлачење кроз планинске пределе јужно од језера Острово.

[[File:Bg ataka okolo monastir.JPG|thumb|Бугарски напад у околини Манастира]]

 

== Снаге Антанте на Солунском фронту ==

[[Датотека:Entente on the Balkans.jpg|мини|Солунски фронт сачињавале су мешане народности: војник из Индокине, Француз, Сенегалац, Енглез, Рус, Италијан, Србин, Грк и Индијац]]

 

Солунске експедиционе снаге су се састојале од контингената из четири „велике силе“ [[Антанта|Антанте]] ([[Француска]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Италија]] и [[Русија]]) и [[Србија|Србије]]. Французи су командовали Источном армијом (Armee de l'Orient), која је формално конституисана 12. октобра 1915. под командом генерала [[Морис Сарај|Мориса Сараја]], и састојала се од десет француских, италијанских и руских дивизија, груписаних у три „дивизијске групе“ које су имале статус [[корпус]]а, као и осам српских [[дивизија]]. Сарај је 22. децембра 1917. замењен генералом [[Адолф Гијома|Адолфом Гијомом]], који је објединио и британску Солунску и Грчку армију у јединствену [[Савезничка источна армија|Савезничку источну армију]] (Armees alliees de l'Orient), која је заузела положаје у седам сектора дуж југоисточне [[Албанија|Албаније]] и [[Егејска Македонија|грчке Македоније]]. У јуну 1918. [[Луј Франше д' Епере]] је наследио Гијомa, који је под својом командом имао 620.000 људи.

 

Савезничке снаге, које су сада биле врло велике, не само да су имале грчку војску на њиховој страни, већ су имали 6.000 људи из [[Чешка легија|Чешке легије]], који су били евакуисани из Русије након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и који су били спремни да се боре против омражене Аустроугарске. Међутим, и Бугарска је такође повећала бројност своје војске током [[1917]]. и у погледу укупног броја војника, две стране су биле приближно једнаке (291 савезнички батаљон против 300 бугарских батаљона, плус још 10 немачких батаљона). Али у погледу морала две стране су биле потпуно различите. Савезници су били уверени у своју предстојећу победу, док су бугарски војници могли да виде да је рат изгубљен - Османско царство је било пред колапсом, влада Аустроугарске је била у хаосу, а моћна немачка војска је поражена на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Бугарски војници нису били вољни да се боре и погину за изгубљену ствар.

 

[[Битка код Доброг Поља]] је започела артиљеријским бомбардовањем непријатељских положаја [[14. септембар|14. септембра]]. Шифра за почетак артиљеријског бомбардовања била је „Шаљите једног официра и осам војника”, што је значило да артиљеријска припрема треба да почне 1. септембра по Јулијанском календару у 8 часова, а да пешадијски напад треба да почне сутра у 5:30. Артиљеријско бомбардовање трајало је 21 час и 30 минута, а вршено је из 2.096 артиљеријских оруђа, од тога 576 на српском делу фронта.Артиљерија је почела у раним јутарњим часовима по плану, иако је била магла, али се разданило у 6:16.<ref>Одбрана 339, стр. 29,30</ref> Следећег дана, Французи и Срби су напали и извршили своје циљеве, неке бугарске јединице су почеле да се предају без борбе. Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих својих линија и бугарски командант је наредио повлачење. Савезнички авиони су бомбардовали одступајуће бугарске војнике и повлачење је постало бекство. Бугарска је капитулирала [[30. септембар|30. септембра]] 1918. са [[Солунско примирје|Солунским примирјем]] и на тај начин је она избачена из рата. Краљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касније.

<center>

<gallery>

Датотека:Rovovi, Makedonski front.jpg|Ровови на Солунском фронту

File:L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Monastir (anciennement) ; Bitola (actuellement) (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR095023.jpg|thumb|L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Француски војници у рововима близу Монастира и Битоља

Датотека:Cabinet of Živojin Mišić.jpg|Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту

Датотека:Cerna (janvier 1917) Division de la Drina Division du Danube.jpg|Командант Дринске дивизије пуковник [[Крста Смиљанић]], и командант Дунавске дивизије пуковник [[Светомир Матић]] јануар [[1917]].

File:Cerna, Iven (mai 1917) Col de Garavan Le général Têtard.jpg|Регент Александар са француским официрима посматра битку са осматрачнице

</gallery>

</center>