Жан Силвен Баји — разлика између измена

Рођен у Паризу, био је син Жака Бајија, уметника и супервизора музеја Лувр, и био је унук Николаса Бајија, уметника и дворског сликара. Као дете је планирао да настави породичну традицију и бави се сликарством, али га је дубоко привукла наука, посебно астрономија, под утицајем [[Никола Луј де Лакај|Николе де Лакаја]]. Као сјајан студент са „посебно добрим памћењем и неисцрпним стрпљењем“,<ref name="Stephens51">Стивенс, с. 51.</ref> прорачунао је орбиту наредне појаве [[Халејева комета|Халејеве комете]] (1759. године), те исправно редуковао Лакајеве опсервације 515 звезда. Учествовао је у конструкцији опсерваторије у Лувру. Због тако значајних достигнућа, постао је 31. члан Француске академије наука 1763. године.<ref name="Stephens51"/>

Баји је такође стекао и високи литерарни углед написавши ''Похвале'' краљу [[Шарл V Мудри|Шарлу V Мудром]], [[Никола Луј де Лакај|Николи Лакају]], [[Молијер]]у, [[Пјер Корнеј|Пјеру Корнеју]] и [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфриду Лајбницу]], које је сабрао и издао 1770. и 1790. године. Члан [[Француска академија|Француске академије]] постао је 26. фебруара 1784, а Француске књижевне академије 1785. . Од тада се Баји посветио историји науке, објавивши ''Историју древне астрономије'' {{Ref|fn_c|c}} 1775. године, затим и ''Историју модерне астрономије'' (3 издања, 1782).{{Ref|fn_d|d}} Његови други радови су ''Дискурс порекла наука'' (1777);{{Ref|fn_e|e}} ''Дискурс Платонове Атлантиде'' (1779);{{Ref|fn_f|f}} и ''Трактат о индијској и оријенталној астрономији'' (1787).{{Ref|fn_g|g}} Иако су се његовом раду дивили сви његови савременици,<ref name="Stephens51"/> касније су говорили да је "његова ерудиција била... поремећена спекулативном екстраваганцијом."<ref>Encyclopædia Britannica, 1911.</ref>