Ташмајдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 42:
За време опсаде [[Београд]]а, у јесен [[1806]]. године, [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] се овде улогорио и подигао шатор. После [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[Милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]], подижући српску варош у Савамали, наредио је око [[1826]]. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан, у село Палилулу недалеко од Београдске вароши. На ташмајданском платоу сазидана је [[1835]]. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, [[6. април]]а [[1941]]. године). На Ташмајдану је [[30. новембар|30. новембра]] [[1830]]. прочитан султанов [[хатишериф]] о унутрашњој независности Србије. Гробље је остало на Ташмајдану до 1888. године када се измешта на данашње Ново гробље.
Године [[1909]]. овде је изграђена прва [[сеизмологија|Сеизмолошка]] станица која постоји и данас. Почетком 1920-тих се размишљало да се овде изгради централна железничка станица.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1921/03/29#page/0/mode/1up "Политика", 29. март 1921]</ref> На Ташмајдану и око њега данас се налазе [[црква Светог Марка у Београду|црква св. Марка]] (нова, грађена [[1931]]-[[1940]]), [[Храм Свете Тројице (Београд)|Руска црква]] (1924), [[Главна пошта у Београду|Главна пошта]] (1934), [[СРЦ Ташмајдан|СРЦ „Ташмајдан“]], хотели „Таш“ и „Метропол“, кафана „Мадера“, [[Радио-телевизија Србије]], [[позориште Душко Радовић]], [[Пета београдска гимназија]] и дечји културни центар. На углу краља Александра и Хартвигове/Београдске налазила се кафана "Гргеч", пре рата је планирано да се на том месту подигне Палата правде.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/12/07?pageIndex=00008 "Политика", 7. дец. 1937]</ref> У јулу 1935. освећена је нова пожарна централа на углу Хартвигове и Битољске/Илије Гарашанина.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/07/15?pageIndex=00012 "Политика", 15. јул 1935]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/02/21?pageIndex=00011 "Политика", 21. феб. 1936]</ref> Крајем 1930-тих постојао је и план да се на Ташмајдану направе палате градског поглаварства, академије наука и Државне хипотекарне банке.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/01/30?pageIndex=00016 "Политика", 30. јан. 1938]</ref> На лето 1940. срушене су нехигијенске зграде поред "Мадере", "нека врста Јатаган-мале", где су продавана половна одела и друге ствари.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/07/30?pageIndex=00009 "Политика", 30. јул 1940]</ref>
Пећине су служиле као заклон од бомбардовања, први пут 1867. године када су Турци бомбардовали варош, потом од аустроугарске артиљерије током [[Први светски рат|Првог светског рата]], да би током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у пећинама склониште тражили грађани од [[Бомбардовање Београда (1941)|шестопарилског бомбардовања]] да би потом била опремљена као команда за југоисток Вермахта под командом генерала Александра фон Лера.
| |||