Отац — разлика између измена

3.235 бајтова додато ,  пре 5 месеци
Spajanje
Нема описа измене
(Spajanje)
ознака: везе до вишезначних одредница
{{short description|Мушки родитељ }}
{{Спајање|Отац}}'''Очинство''' (fatherhood) је пожељан образац понашања [[Отац|оца]] у једном [[Друштво|друштву]] или једној [[Култура|култури]]. Реч је о „правима, обавезама, одговорностима и статусима који се приписују очевима, као и о дискурзивном пољу које одређује добре и лоше очеве. “ Са друге стране ''праксе очинства'' (fathering) односе се на конкретне манифестације ове улоге, односно на оно што очеви заправо чине. У енглеском језику [[дистинкција]] између ова два појма слична је разлици између појмова „бити“ и „чинити“.<ref>{{Cite book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Беиграду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=18-19}}</ref>
{{Друге употребе2|Отац}}
[[Датотека:Vater mit Toechtern 03.jpg|мини|Отац са кћеркама]]
[[Отац]] је особа мушког пола која је један од родитеља [[дете|детету]].
 
Али код људи, после рођења детета, [[дете]] је врло дуго беспомоћно и упућено пре свега на мајку која га доји али касније да би проходало треба око годину дана. Биологија се побринула да младунче човека дуго остане младунче да би период учења трајао што дуже.
 
Човек зрелост постиже око две деценије по рођењу (неко раније, неко касније) и присутност и улога оца у одгајању и [[васпитање|васпитању]] детета је веома битна и пожељна. Отац је особа која обично економски издржава породицу (ово се све више мења у правцу равноправности полова) а такође је особа, која је задужена за физичку заштиту [[породица|породице]].
 
== Очинство ==
{{Спајање|Отац}}'''Очинство''' (fatherhood) је пожељан образац понашања [[Отац|оца]] у једном [[Друштво|друштву]] или једној [[Култура|култури]]. Реч је о „правима, обавезама, одговорностима и статусима који се приписују очевима, као и о дискурзивном пољу које одређује добре и лоше очеве. “ Са друге стране ''праксе очинства'' (fathering) односе се на конкретне манифестације ове улоге, односно на оно што очеви заправо чине. У енглеском језику [[дистинкција]] између ова два појма слична је разлици између појмова „бити“ и „чинити“.<ref>{{Cite book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Беиграду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=18-19}}</ref>
 
Улазак у улогу оца за неког је резултат планирања, жеље, а за неког производ случајности. Због чега су [[Мушкарац|мушкарци]] остварили ову улогу, каква очекивања имају од себе и како себе виде – битни су елементи очевог [[Идентитет (психологија)|идентитета]]. Поред слике о себи, очинство се материјализује и кроз различите праксе, односно кроз степен и квалитет укључености у живот [[Дете|детета]]. Ове праксе могу бити директне и индиректне, односно могу подразумевати непосредну интеракцију са дететом – кроз негу, бригу, учење – или бити посредне – кроз планирање за дете, материјално обезбеђење и др.<ref name=":0">{{Cite book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Београду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=21}}</ref>
 
Дакле, ново очинство има следеће карактеристике: 1) да буде много присутнији у животу детета него раније; 2) да укључи много више отворених емоција нежности, пријатељства и привржености према детету; 3) да негује другарски однос са децом кроз игру, забаву и слободно време.<ref>{{Cite book|title=Социологија породице|last=Милић|first=Анђелка|publisher=Чигоја|year=2007|location=Београд|pages=187}}</ref>
 
== Види још ==
* [[Српски сроднички односи]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|}}
* Милић, А. 2007. Социологија породице, Београд: Чигоја.
* Станојевић, Д. 2018.  Ново очинство у Србији – Социолошка студија о праксама и идентитетима очева, Београд, Универзитет у Београду – Филозофски факултет
* {{cite book | editor-last = Inhorn | editor-first = Marcia C. | editor-last2 = Chavkin | editor-first2 = Wendy | editor-last3 = Navarro | editor-first3 = José-Alberto | title = Globalized fatherhood | publisher = Berghahn | location = New York | year = 2015 | isbn = 9781782384373 }} Studies by anthropologists, sociologists, and cultural geographers -
* {{cite journal | last1 = Kraemer | first1 = Sebastian | year = 1991 | title = The Origins of Fatherhood: An Ancient Family Process | journal = [[Family Process (journal)|Family Process]] | volume = 30 | issue = 4| pages = 377–392 | doi = 10.1111/j.1545-5300.1991.00377.x | pmid=1790784 }}
* {{cite book | last = Diamond | first = Michael J. | title = My father before me : how fathers and sons influence each other throughout their lives | publisher = W.W. Norton | location = New York | year = 2007 | isbn = 9780393060607 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/myfatherbeforeme00diam }}
* {{cite journal | last = Collier | first = Richard |title= Rethinking men and masculinities in the contemporary legal profession: the example of fatherhood, transnational business masculinities, and work-life balance in large law firms | journal = Nevada Law Journal | volume = 13 | issue = 2 | page = 7 | url = http://scholars.law.unlv.edu/nlj/vol13/iss2/7 | date = 2013 }}
 
{{refend}}
Станојевић, Д. 2018.  Ново очинство у Србији – Социолошка студија о праксама и идентитетима очева, Београд, Универзитет у Београду – Филозофски факултет
 
== Спољашње везе ==
== Референце ==
{{Commonscat|Fathers}}
* {{cite web |title=The riddle of how humans evolved to have fathers |date=27 Jun 2021 |author=Elizabeth Preston |website=Knowable Magazine / BBC.com |url=https://www.bbc.com/future/article/20210625-the-riddle-of-how-humans-evolved-to-have-fathers}}
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Породица]]
[[Категорија:Мушкарци]]