Već dugo histerija nije zvanična medicinska dijagnoza. Prethodna verzija članka je, nažalost, predstavlja kao takvu i može dovesti u zabludu one koji žele nešto više da saznaju o ovoj temi.
'''Хистерија''' је погрдни израз који колоквијално значи немогућност контроле јаких емоција.<ref>{{Cite journal|last=Basavarajappa|first=Chethan|last2=Dahale|first2=Ajit Bhalchandra|last3=Desai|first3=Geetha|date=2020-07-15|title=Evolution of bodily distress disorders|url=https://journals.lww.com/10.1097/YCO.0000000000000630|journal=Current Opinion in Psychiatry|language=en|volume=Publish Ahead of Print|doi=10.1097/YCO.0000000000000630|issn=0951-7367}}</ref> У 19. веку, хистерија се сматрала физичком болешћу која погађа жене. Основ за њену дијагнозу било је уверење да жене имају полно засновану предиспозицију за менталне поремећаје и поремећаје понашања.<ref>{{Cite journal|last=Chaplin|first=Tara M.|last2=Hong|first2=Kwangik|last3=Bergquist|first3=Keri|last4=Sinha|first4=Rajita|date=2008|title=Gender Differences in Response to Emotional Stress: An Assessment Across Subjective, Behavioral, and Physiological Domains and Relations to Alcohol Craving|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1530-0277.2008.00679.x|journal=Alcoholism: Clinical and Experimental Research|language=en|volume=32|issue=7|pages=1242–1250|doi=10.1111/j.1530-0277.2008.00679.x|issn=1530-0277|pmc=PMC2575018|pmid=18482163}}</ref> У 20. веку, хистерија почиње да се сматра менталном болешћу. Многи утицајни психијатри и неуролози, попут [[Зигмунд Фројд|Сигмунда Фројд]]<nowiki/>а и [[Жан-Мартен Шарко|Жан-Мартена Шаркоа]], посветили су своја истраживања пацијентима са наводном хистеријом.<ref>{{Cite journal|last=North|first=Carol S.|date=2015-12|title=The Classification of Hysteria and Related Disorders: Historical and Phenomenological Considerations|url=https://www.mdpi.com/2076-328X/5/4/496|journal=Behavioral Sciences|language=en|volume=5|issue=4|pages=496–517|doi=10.3390/bs5040496|pmc=PMC4695775|pmid=26561836}}</ref> Данас већина лекара не прихвата хистерију као медицинску дијагнозу. Некада општа дијагноза хистерије, сада је подељена на бројне психолошке и неуролошке поремећаје као као што су [[епилепсија]], [[хистрионични поремећај личности]], [[конверзивни поремећај]], [[дисоцијативни поремећај]], као и друга стања менталног здравља.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1190671971|title=Approaching hysteria : disease and its interpretations|last=Micale|first=Mark S.|date=2019|isbn=978-0-691-65646-5|edition=Princeton Legacy Library edition|location=Princeton, New.Jersey.|oclc=1190671971}}</ref> [[Датотека:Hysteria.jpg|десно|безоквира|264x264пискел]]
'''Хистерија''' је врста [[неуроза|неурозе]] код које су доминантни разноврсни телесни, сензорни, моторички и [[ум|ментални]] [[поремећај]]и са психогеним пореклом. То су најчешће:
Tелесни, сензорни, моторички и ментални симптоми који су се најчешће везивали за хистерију су:
* напади [[смех]]а и [[плач]]а,
* претерана раздражљивост,
Ред 12:
* болови у различитим деловима [[тело|тела]],
* контракције итд.
Хистерична реакција сатоји се од низа поремећаја у функцији моторног, сензитивног, вегетативног и психичког апарата, али је такође присутно и одређено органско оштећење неких делова [[мозак|мозга]].
