Масакр у Пребиловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Злочини над Србима помоћу геџета HotCat |
фотографије |
||
Ред 6:
СТРАШНО СВЈЕДОЧЕЊЕ О САДИЗМУ И БРУТАЛНОСТИ УСТАША: Пребиловци- рана наша непреболна| url = https://iskra.co/republika-srpska/strasno-svjedocenje-o-sadizmu-i-brutalnosti-ustasa-prebilovci-rana-nasa-neprebolna/|last = Беговић| first = Огњен| publisher = РТРС| year = 2015}}</ref> код села Тасовчића и ту су преноћили, без хране и воде.
[[Датотека:Свјетлопис живописа пребиловачких мученика у крипти храма Св. Саве у Биограду.jpg|250п|мини|Живопис [[Свети мученици пребиловачки|Светих мученика пребиловачких]] у [[Крипта Спомен-храма Светог Саве|крипти храма Светог Саве]] у [[Београд]]у]]
Сутрадан, 5. августа отерани су на железничку станицу у Чапљину одакле су увече истог дана транспортовани у специјалној композицији вагона до села Шурманци. Жене, децу и старце затворене у овим вагонима чувало је око 300 усташа под командом Андрије Буљана до јутра 6. августа.
Линија 28 ⟶ 29:
Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"|}}
[[Датотека:Alojzije Mišić.jpg|250п|мини|Алојзије Мишић, [[Мостарско-дувањска бискупија|мостарско-дувањски бискуп]], је осудио масакр]]
Са хрватске стране једини који је дигао глас протеста против овог масакра и покоља Срба у Херцеговини је био мостарски надбискуп Алојзије Мишић. Мишић, који иначе није био против присилног покрштавања Срба, пише Бискупској конференцији римокатоличке цркве у Загребу, 17. новембра 1941.▼
▲Са хрватске стране једини који је дигао глас протеста против овог масакра и покоља Срба у Херцеговини је био
„''Људе се хватало ко звјериње. Клало, убијало, — живе у понор бацало. Женске, мајке с дјецом, одрасле дјевојке, дјецу женску и мушку су бацали у јаме. Поджупан у Мостару господин Баљић, јавно изговара, ко чиновник, мора би да шути не да телали, да је у Љубињу само у једну јаму 700 православаца бачено. Од Мостара до Чапљине одвезла је жељезница шест пуних вагона жена, мајка и дјевојака, дјеце испод десет година до станице Шурманци, гдје су извагонирани, одведени у брда, живе матере с дјецом бацали у дубоке пропунте. Све је стрмоглављено и убијено. У жупи Клепци из околних села Н. Н. 3.700 православаца је убијено. Јадници, били су мирни. Даље не набрајам. Предалеко бих отишао. У самом граду Мостару на стотине их је везало, одводило изван града па ко живине убијали''”{{sfn|Vukušić|2006|p=334}}
Линија 46 ⟶ 49:
== Посмртни остаци жртава ==
[[Датотека:Prebilovci 01.jpg|250п|мини|Црква Христовог Гроба у Пребиловцима, спомен храм]]
Од септембра 1990. године је спелеолошка организација „Зелена брда” вадила из крашких јама на подручју доње Неретве посмртне остатке Срба страдалих од усташа у Другом светском рату. Ова је организација из јаме Голубњача у Ржаном долу извадила остатке преко 1000 жртава. Из јаме Шурманци су извадили остатке 800 а из јаме на Бивољем брду остатке преко 1000 жртава. У децембру исте године је овај посао наставила екипа спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда. По подацима који су добијени од мештана било је 13 јама у које су усташе бацали убијене и живе Србе. Кости су вађене из седам јама: Голубинке, јаме крај села Шурманци, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из две јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше. На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те сведочанства особа које су преживеле ове покоље, снимљена је документарна ТВ емисија „Ево наше дјеце” у режији Здравка Шотре.<ref>{{cite web| title =
Zdravko Šotra: Dokumentarni film “Evo naše dece”| url = http://slobodnahercegovina.com/zdravko-sotra-dokumentarni-film-evo-nase-dece/|last = | first = | publisher = Slobodna Hercegovina| year = 2014}}</ref>
| |||