Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

'''Покољи Срба у глинском срезу''' били су масовна убиства [[Срби|српских]] становника у срезу [[Глина (град)|Глина]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а у тадашњој [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] (НДХ), која су се одвијала од маја до августа [[1941]]. године. Први талас покоља почео је 11. маја, када је [[усташе|усташка]] група предвођена [[Мирко Пук|Мирком Пуком]] стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу [[Прекопа (Глина)|Прекопи]]. Други талас покоља у глинском срезу догодио се од [[30. јул]]а до [[3. август]]а, када су усташе похапсиле [[Срби|Србе]] општина [[Топуско]] и Чемерница (данас [[Горња Чемерница|Горња]] и [[Доња Чемерница]]), под изговором да ће бити упућени на присилни рад у [[Лика|Лику]]. Једини преживјели сведок првог покоља је био Никица Самарџија, а другог [[Љубан Једнак]]. Обојица сведока су дали своје изјаве ''Земаљској комисији Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача'' (даље ''Земаљска комисија'').{{sfn|Mrkalj|2016|p=52—55}}{{sfn|Vujasinović|2011|p=}}

 

== Демографска позадина и политичка ситуација у срезу на почетку рата ==

Према попису из 1931. срез Глина је имао око 45.000 становника, од којих око двије трећине Срба, а једна трећина Хрвата. У самом граду је било 2.315 становника, гдје су 49,4% били Хрвати-католици, 47,8% Срби, а незнатан је био и број осталих.{{sfn|Andrejka|1938|p=86}} Прије рата у Глини је постојала тајна усташка организација на чијем се челу налазио адвокат [[Мирко Пук]]. Након [[Марсељски атентат|Ататентата на краља Александра]], Пук је био ухапшен под основаном сумњом да је одржавао везе са [[Анте Павелић|Павелићем]] и усташама. Кратко затим након суда је био пуштен на слободу.<ref name="mrkalj">{{Cite web|last=Mrkalј |first=Igor |title=Bolje da ti uđe u kuću vuk, nego Puk |year=2017|publisher=Prosvjeta Zagreb |id=|url=https://radiogornjigrad.wordpress.com/2017/03/17/bolje-da-ti-ude-u-kucu-vuk-nego-puk/ |accessdate=27. 2. 2019 |language=hr|pages=}}</ref> У Глини је било чврсто упориште Франкове чисте странке права, поготово у ''Хрватској штедионици'', на чијем се челу једно вријеме налазио Пук, гдје су одбијали да примају [[мјеница|мјенице]], које су потписивали Срби.

 

Када је у [[Загреб]]у проглашена НДХ, глинске усташе су у цијелој Глини преузеле власт у своје руке. Разоружали су мјесни војни гарнизон и поставили своје страже код општине, суда и среза. Споменик краљу [[Петар I Карађорђевић|Петру]], који се налазио у центру Глине, је био срушен. Пук је 12. априла именован у Загребу за замјеника предсједника Хрватског државног водства, а 16. априла га је Павелић именовао у министра правосуђа и вјера.{{sfn|Vujasinović|2011|p=}}

Након масакара, многи Срби из Глине и околине избјегли су у Србију или су депортовани у концентрационе логоре, који су били под контролом усташа. Слом НДХ догодио се у мају 1945. године и у наредним годинама на Нирнбершким суђењима пресуђено је да је прогон Срба у НДХ био злочин геноцида. Срби су се у Глину вратили послије рата, дјелимично из жеље да остану близу гробова својих ближњих и живјели су мирно са својим сусједима Хрватима све до распада Југославије деведесетих година 20. вијека.

 

Црква Рођења Богородице је након покоља срушена. Њемачки официр, шеф Техничког одјела из Сиска, Опенхајм је предложио да се Црква не сруши већ да се црква преуреди у биоскоп или у неку другу јавну установу, али се са тим није сагласио жупник Франц Жужек.{{sfn|Аралица|2010|p=133}}