Табан на фитиљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м added Category:Координате на Википодацима using HotCat |
|||
Ред 7:
'''''Табан на фитиљ''''' ({{Јез-енгл|matchlock}}) пали барутно пуњење фитиљем, по којем су прве пушке називане ''фитиљачама''. Појавио се у 15. веку на првом ручном оружју ([[аркебуза]] и [[мускета]]). Најпростији табан била је полуга у виду слова "''S"'' која се окретала око попречне осе. Кроз ''ороз'' или ''кокот''{{напомена|Обе речи значе: '''''петао'''. Ороз'' на турском, а ''кокот'' на архаичном српском језику.}} (горњи део полуге) провлачио се фитиљ и причвршћивао завртњем. Пред борбу фитиљ се палио и тиме је оружје било спремно за дејство. Притиском на горњи део полуге (''обарач'') кокот са запаљеним фитиљем спуштао се и палио припалу (од црног барута) у посебном удубљењу задњег дела цеви (''фаљи'') или у посебној посуди (''чанку''), а одатле је пламен, кроз отвор на задњем делу цеви, палио барутно пуњење у цеви. Сложенији табан имао је ''табанску дашчицу'', ''табански чанак'' са поклопцем (за смештај припале), полуге, ''ороз'' с фитиљем и ''обарачу''.<ref name="ВЕ1" />
=== Предности и мане ===
И поред више недостатака (осетљивост фитиља на влагу; отежано пуњење пушке, јер је стрелац морао да носи ватру или запаљен фитиљ; отежано нишањење, због дима од запаљеног фитиља), табан је, у односу на ранији начин паљења припале (приношењем руком усијаног гвожђа, жара, запаљеног труда или фитиља) имао многе предности (проста конструкција, јефтина израда и већа сигурност опаљења), па је задржан све до почетка 18. века, а делимично и у 19. веку ([[Јапанска аркебуза|јапанске аркебузе]] са табаном на фитиљ коришћене су све до [[Меиђи обнова|Мејџи реформи]] 1869).<ref name="ВЕ1" />
== Напомене ==
{{нотелист}}
| |||