Јован Кронштатски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћена измена |
|||
Ред 19:
== Биографија ==
Данас човек тешко може да замисли како је крајем 19. – почетком 20. века један обичан свештеник могао да стекне толику популарност да људи из свих крајева земље почну да му се обраћају за помоћ и савет. У Јована Кронштатског људи су још за његовог живота веровали као у светитеља, причајући о његовим бројним исцељењима. Најимућнији људи у империји даривали су му огромне своте новца, а он је све без остатка делио верницима, настављајући да живи веома скромно.
Рођен је [[1829]]. године у селу Сура у [[Архангелска област|Архангелској области]] у [[Русија|Русији]] у сиромашној породици. После основне школе, завршио је богословију и уписао Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија, постао је [[свештеник]] у цркви Светог апостола Андреја у [[Кронштат]]у, предграђу Санкт Петербурга, где су живели физички радници, робијаши и пијанице. [[Матрона Московска]] га је упознала овде.▼
▲Рођен је [[1829]]. године у селу Сура у [[Архангелска област|Архангелској области]] у [[Русија|Русији]] у веома сиромашној породици. Завршио је средњу богословску школу, а затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање у Санктпетербуршкој духовној академији. Као младић се ни по чему није издвајао од других и његови другови из богословије нису оставили никаква упечатљива сећања на њега. Зна се само да је волео сам да се шета и да се много молио. После основне школе, завршио је богословију и затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање и уписао Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија 1855. године, постао је [[свештеник]] у цркви Светог апостола Андреја у [[Кронштат]]у, предграђу Санкт Петербурга, где су живели физички радници, робијаши и пијанице. Место свештеника је добио оженивши се ћерком локалног протојереја. И мада су православни свештеници обично имали велике породице, Јован је после свадбе жени рекао да ће заједно живети као брат и сестра у име духовне службе.[[Матрона Московска]] га је упознала овде.
Провео је 53 године као свештеник служећи [[Литургија|Свету Литургију]] свакога дана. Предавао је веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.▼
▲Провео је 53 године као свештеник
Тада је Кронштат био лучки град, у којем су владали сиромаштво, пороци и разврат. Он је сваког дана служио литургију у тамошњем храму, после које је делио милостињу. А затим је ишао по кућама и страћарама у којима су лежале болесне и сиромашне жене са децом, док су им се мужеви опијали, радили или пљачкали. Седео је са децом, разговарао са женама, делио им све што је имао. Грађани су више пута могли да виде необичну сцену: како се Јован враћа кући са склопљеним рукама у молитви и бос, јер је своје чизме и мантију дао сиротињи.
Чинио је све што је могао како би учврстио веру својих сународника. Проповедао је, лечио, помагао новцем... Постепено је постао толико омиљен, да је и императора Александра III испратио на онај свет. Отац Јован је до краја живота био привржен аутократији и конзервативној десници. И поред свег човекољубља није штедео оштре речи говорећи о непријатељима православне вере.
1859. године Јован у свом дневнику први пут спомиње исцељење, тачније чак васкрсење новорођенчета. Јован је у рукама држао мало дечје тело, већ хладно, помолио се, извео тајну крштења и дете је оживело. 60-их година 19. века Јован бележи још неколико случајева исцељења. Затим се то више пута понавља, при чему би понекад исцелио и читаву групу људи.
О случајевим исцељења почињу да пишу новине. 1883. године објављен је чланак у којем 16 људи прича о томе како их је Јован исцелио. Отада се свештеникова слава шири по целој земљи. Важну улогу у његовој све већој популарности одиграла је једна његова поклоница, „благочестива женаˮ Параскева Крапивна. Она је, између осталог, организовала прикупљање средстава за чуда и доброчинства, која је Јован делио сиротињи.
Од 80-их година 19. века Јован постаје познат у целој Русији захваљујући исцељењима и емотивним проповедима које је држао. Креће на путовања по целој земљи, где се среће са верницима, служи у локалним храмовима и манастирима. На стотине и стотине људи је желело да додирне или барем види славног проповедника.
Чак и на врхунцу своје популарности Јован је наставио да се храни изузетно скромно, да служи литургију сваког дана, причешћује се и живи практично без икакве личне имовине. Сав огромни новац који је прошао преко њега он је делио и слао људима у невољи, не задржавајући ништа за себе. Његова жена, која није била спремна да живи у таквој аскези, у почетку се често жалила црквеним властима да нема од чега да живи, јер њен муж све подели.
1894. године Иван Кронштатски је позван на Крим, где је умирао цар Александар III. Цар је, наравно, имао свог духовника, али познатог народног свештеника су вероватно позвали из очајања и то управо тражећи исцељење. Он је био једина нада царске породице. Јован је био поред цара у последњим сатима његовог живота, молио се и служио обреде... „Мртве сам оживљавао, али баћушку Цара нисам могао од Господа да измолим. Нека у свему буде Његова Света воља...ˮ - рекао је Јован после цареве смрти.
„Не може човек да храмље на обе ноге. Не може истовремено да воли Лава Толстоја и Јована Кронштатскогˮ, проницљиво је запазио писац Николај Лесков. Толстој и Кронштатски су биле најпопуларније и најзначајније личности краја XIX и притом непомирљиви противници.
Толстој је имао свој став према религији. Он није поштовао и чак је одбацивао црквене обреде, сматрајући да за веру нису потребни посредници као што су свештеници и црква. Најзад, порицао је божанско порекло Христа и сматрао да су чуда која је он извео непотребан део Библије.
Овакво кршење црквених канона изазвало је прави гнев код Јована Кронштатског. Кротки блажени свештеник Толстоја је називао „јеретиком који превазилази све јеретикеˮ и предсказивао му „мучну смрт грешникаˮ. „Вама би, према Светом писму, требало обесити камен о врат и пустити вас у морску дубину, за вас не треба да буде места на земљиˮ, рекао је Јован о Толстоју.
Крајем 19. века православље, један од стожера Русије, губило је на снази и у друштву је дошло до кризе вере. „Трагедија њиховог спорења била је у томе што су обојица тражили путеве спасења вере у условима кризеˮ, пише Павел Басински у књизи „Светитељ против Лава. Јован Кронштатски и Лав Толстој: Историја једног непријатељстваˮ. Али Толстој је сматрао да веру треба спасти од цркве и позивао је људе да се самостално моле. Кронштатски је, с друге стране, бранио права цркве „ширећи веру у Цркву својом јединственом свештеничком праксомˮ, пише Басински.
Два дубоко духовна човака Толстој и Кронштатски били су непријатељи јер су обојица на свој начин покушавали да нађу решење за духовни раскол у Русији, али у томе нису успели. Управо тај раскол је на крају довео до најстрашнијих и преломних догађаја у историји земље-револуције и грађанског рата.{{чињеница}}
Умро је 20. децембра [[1908]]. године. Канонизован је [[1964]]. године.
Линија 36 ⟶ 60:
{{Цитат3|''Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве је изговорао с вером да га Господ гледа и слуша. А кад би се за време молитве нешто подигло у срцу, „ухватио“ је то и задржао се на томе - „стајао“ у томе.''|'''[[Тадеј Штрбуловић|Старац Тадеј]] о [[Светац|светом]] [[Јован Кронштатски|Јовану Кронштатском]]'''<ref>([http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/duhovna-literatura/kakve-su-ti-misli-takav-ti-je-zivot/"Какве су ти мисли, такав ти је живот"]</ref>}}
У његову част ће ускоро бити подигнут споменик у Холивуду.{{чињеница}}
== Референце ==
| |||