Јован Кронштатски — разлика између измена

м
ознака: враћена измена
ознака: враћена измена
 
== Биографија ==
Рођен је [[1829]]. године у селу Сура у [[Архангелска област|Архангелској области]] у [[Русија|Русији]] у веома сиромашној породици. Завршио је средњу богословску школу, а затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање у Санктпетербуршкој духовној академији. Као младић се ни по чему није издвајао од других и његови другови из богословије нису оставили никаква упечатљива сећања на њега. Зна се само да је волео сам да се шета и да се много молио. После основне школе, завршио је богословију и затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање и уписао Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија 1855. године, постао је [[свештеник]] у цркви Светог апостола Андреја у [[Кронштат]]у, предграђу Санкт Петербурга, где су живели физички радници, робијаши и пијанице. Место свештеника је добио оженивши се ћерком локалног протојереја. И мада су православни свештеници обично имали велике породице, Јован је после свадбе жени рекао да ће заједно живети као брат и сестра у име духовне службе. [[Матрона Московска]] га је упознала овде.
Данас човек тешко може да замисли како је крајем 19. – почетком 20. века један обичан свештеник могао да стекне толику популарност да људи из свих крајева земље почну да му се обраћају за помоћ и савет. У Јована Кронштатског људи су још за његовог живота веровали као у светитеља, причајући о његовим бројним исцељењима. Најимућнији људи у империји даривали су му огромне своте новца, а он је све без остатка делио верницима, настављајући да живи веома скромно.
 
Провео је ту 53 године као свештеник. Предавао је веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.
Рођен је [[1829]]. године у селу Сура у [[Архангелска област|Архангелској области]] у [[Русија|Русији]] у веома сиромашној породици. Завршио је средњу богословску школу, а затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање у Санктпетербуршкој духовној академији. Као младић се ни по чему није издвајао од других и његови другови из богословије нису оставили никаква упечатљива сећања на њега. Зна се само да је волео сам да се шета и да се много молио. После основне школе, завршио је богословију и затим као одличан ђак стекао право на бесплатно школовање и уписао Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија 1855. године, постао је [[свештеник]] у цркви Светог апостола Андреја у [[Кронштат]]у, предграђу Санкт Петербурга, где су живели физички радници, робијаши и пијанице. Место свештеника је добио оженивши се ћерком локалног протојереја. И мада су православни свештеници обично имали велике породице, Јован је после свадбе жени рекао да ће заједно живети као брат и сестра у име духовне службе.[[Матрона Московска]] га је упознала овде.
 
Провео је 53 године као свештеник. Предавао је веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.
 
Тада је Кронштат био лучки град, у којем су владали сиромаштво, пороци и разврат. Он је сваког дана служио литургију у тамошњем храму, после које је делио милостињу. А затим је ишао по кућама и страћарама у којима су лежале болесне и сиромашне жене са децом, док су им се мужеви опијали, радили или пљачкали. Седео је са децом, разговарао са женама, делио им све што је имао. Грађани су више пута могли да виде необичну сцену: како се Јован враћа кући са склопљеним рукама у молитви и бос, јер је своје чизме и мантију дао сиротињи.
1894. године Иван Кронштатски је позван на Крим, где је умирао цар Александар III. Цар је, наравно, имао свог духовника, али познатог народног свештеника су вероватно позвали из очајања и то управо тражећи исцељење. Он је био једина нада царске породице. Јован је био поред цара у последњим сатима његовог живота, молио се и служио обреде... „Мртве сам оживљавао, али баћушку Цара нисам могао од Господа да измолим. Нека у свему буде Његова Света воља...ˮ - рекао је Јован после цареве смрти.
 
„Не може човек да храмље на обе ноге. Не може истовремено да воли Лава Толстоја и Јована Кронштатскогˮ, проницљиво је запазио писац Николај Лесков. Толстој и Кронштатски су биле најпопуларније и најзначајније личности краја XIX19. века у Русији и притом непомирљиви противници.
 
Толстој је имао свој став према религији. Он није поштовао и чак је одбацивао црквене обреде, сматрајући да за веру нису потребни посредници као што су свештеници и црква. Најзад, порицао је божанско порекло Христа и сматрао да су чуда која је он извео непотребан део Библије.
53

измене