Ђорђе Влајковић се, по једном извору, родио 3. марта [[1831]]. године у Војводини, тј. АустријиАустријском царству, место није записано, а по другом, у [[Београд]]у.{{чињеница| date = 05. 2011.}} И један и други извор се слажу у томе да је година његовог рођења 1831. Био је син Тодора Влајковића из [[Призрен]]а. У Београду је завршио основну школу и, према свим наговештајима, уписао се на даље школовање на [[Београдски Лицеј|Лицеј]]. Рано остаје без оца, већ 1839, а мајка му умире 1845. године. Тај рани губитак родитеља је утицао на његово даље образовање. Са четрнаест година желео је да ступи у војску. И поред изразите младости, начелник српске војске [[Коста Ранисављевић]] примио га је као изузетног и већ оформљеног младог човека. У подацима главног генералштаба наилази се податак да је [[1845]]. био упућен у јункерску војну школу у [[Русија|Русију]]. Нема јасних доказа да ли је и похађао школу у коју је тада упућен. Зна се да се у Србију није вратио већ је ступио у аустријску војску где 5. октобра [[1847]]. бива произведен за потпоручника.
За време мађарске буне [[1848]]. придружује се српском добровољачком одреду који је организовао [[Стеван Книћанин|Стеван Петровић - Книћанин]]. Тај одред пружа велику помоћ Србима у борби против Мађара. Ђока Влајковић се посебно истакао 22. марта [[1848]]. године у одбрани Србобрана код Варадинског моста. Ту је задобио прво од многобројних одликовања - Медаљу за храброст. При крају тзв. Мађарске буне вратио се са многим добровољцима у Србију.
