Бијело Поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 62.4.32.163 (разговор) на последњу измену корисника Боки
ознака: враћање
Ред 32:
Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара [[Проб]]уса из друге половине половине [[2. век|2. вијека]]. На локалитету ''латинског гробља'' постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. вијека н. е. Негдје пред [[Други светски рат]], откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог бијелог камена, подигнут римском божанству [[Херкул]]у. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вјероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.
 
У времену од [[1865]]. до [[1902]]. године, Бијело Поље је припадало [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]], а потом је од [[1902]]. до [[1912]]. године било у саставу посебног [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]]. На пијаци је стајала кула Ђулаге Мартиновића, позната као "Четвртача", која је служила као затвор, а после Првог светског рата као трошарински магацин.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/08/01?pageIndex=00009 "Политика", 1. авг. 1938]</ref>
 
Половином 1930-тих говорило се да Б. П. "постепено пропада".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/02/28?pageIndex=00010 "Политика", 28. феб. 1935]</ref>