Википедија

Буњевци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене словне грешке
Ред 89:
{{цитат|Од ове Касине зависи развитак не само суботичких него и свих осталих угарских Буњеваца. Овој Касини триба постат огњиштем буњевачке народне просвите, овом триба сви Буњевци да долазе да потпаљивају тињајући огањ народног бивствовања да озелени оно што је мрзлим нехајом опаљено.}}
 
== Уједињење 1918. ==
== Дочек ослободилаца ==
Приближавањем [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] граници монархије, јачала је и политичка активност српског и буњевачког становништва у Војводини.<ref>Dr Saša Marković (novembar 2008). „Dani oslobođenja (treći deo)“. Bunjevačke novine, br. 41. pp. 20</ref> А кад је 13. новембра 1918. године, глас о њеном приближавању стигла до суботичких првака – неколико дана пре (10. новембра) формираног Народног одбора Буњеваца и Срба – на железничкој станици се скупила велика маса.<ref>Nepotpisani autor, (novembar 2009). „Doček najslavnije vojske“. Bunjevačke novine, br. 53. pp. 10</ref> Вођа Буњеваца, поп [[Блашко Рајић]], поздравио је српску војску следећим речима:▼
 
{{цитат|Господо! У име буњевачко-српског народног вића, у име 70.000 Буњеваца и Срба, који у овом граду станују, част ми је поздравити Вас, као вође победоносне српске војске, као ослободитеље потлачених народа испод тешког јарма. Звекет вашег оружја, господо, то је глас звона, што навишћује васкрсење наше; тресак топова ваших, који долазе, порушиће куле и градове у којима је сазидана сила што нас је тлачила; два крила славне победничке војске ваше ми сматрамо као дви раширене руке наше мајке Југославије. То су руке круте и чврсте од више него четверогодишњег ратовања, али их се ми не бојимо, већ вас молимо да нас оне пригрле и притисну на груди материнске. Нека нас боли, ништа зато, али ће тај загрљај покидати ланце наше и срушити јарам под којим смо досад чамили, па ћемо бити слободна дица у крилу миле мајке, наше мајке Југовића. Добро нам дошли, живјели!<ref>Nevenka Bašić Palković. (novembar 2006). „Spomenica oslobođenja i ujedinjenja grada Subotice“. Bunjevačke novine, br. 16. pp. 13</ref>}}
 
[[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|300п|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.]]
 
[[Датотека:Bunjevačke novine.jpg|мини|300п|[[Буњевачке новине]], бр.14 из [[1925]]. године]]▼
▲Приближавањем [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] граници монархије, јачала је и политичка активност српског и буњевачког становништва у Војводини.<ref>Dr Saša Marković (novembar 2008). „Dani oslobođenja (treći deo)“. Bunjevačke novine, br. 41. pp. 20</ref> А кад је 13. новембра 1918. године, глас о њеном приближавању стигла до суботичких првака – неколико дана пре (10. новембра) формираног Народног одбора Буњеваца и Срба – на железничкој станици се скупила велика маса.<ref>Nepotpisani autor, (novembar 2009). „Doček najslavnije vojske“. Bunjevačke novine, br. 53. pp. 10</ref> Вођа Буњеваца, поп [[Блашко Рајић]], поздравио је српску војску следећим речима:.
 
Угарска власт у Војводини није имала снаге за неко јаче супротстављање оснивању власти Српског народног одбора, а у бирању између већ присутних невоља: зеленог кадра и Српског народног одбора, изабрала је ову другу.<ref>Zoran Veljanović (decembar 2006). „Vreme kada su Bunjevci rešavali svoju sudbinu (drugi deo)“. Bunjevačke novine, br. 18. pp. 12-13</ref> Тако је 25. новембра у Новом Саду [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Бачке и Барање]] донела одлуку о прикључењу Краљевини Србији.<ref>[[Коста Николић]], Никола Жутић, Момчило Павловић, Зорица Шпадијер. ''Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера'', Завод за уџбенике, Београд 2009. pp. 108</ref> У раду скупштине учествовало је 757 посланика, од тога било је: 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, 6 Немаца и 1 Мађар.<ref>Dr Saša Marković. (novembar 2008). „Dani oslobođenja (treći deo)“. Bunjevačke novine, br. 41. pp. 21</ref> Одмах по приспећу у град, српска војска, којој су се чланови Буњевачко-српске гарде придружили, почела је да запоседа важне објекте.<ref>Zoran Veljanović (januar 2007). „Vreme kada su Bunjevci rešavali svoju sudbinu (treći deo)“. Bunjevačke novine, br. 19. pp. 13</ref> Новинар [[Јосо Шокчић]] је долазак и боравак престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра]], касније краља Југославије, 1919. године у Суботици, забележио до детаља.<ref>B.E. (mart 2010). „Razvoj bunjevačkih novina kroz vrime“. Bunjevačke novine, br. 57. pp. 13</ref> Након предаје дарова уз поздраве, кренула је велика поворка кроз варош, која је завршена уз клицање регенту Александру и југословенској Суботици.<ref>Nevenka Bašić Palković. (avgust 2007). „Razvoj bunjevačkih novina kroz vrime новина“. Bunjevačke novine, br. 26. pp. 11</ref>
 
Регента Александар Карађорђевић одржао је 26. јула 1919. године у суботичкој Градској кући говор, у којем је поздравио Буњевце, истакао њихове заслуге у стварању Краљевине СХС.<ref>Невен, уторак, 29. јула 1919, бр. 168, стр. 1</ref>
Говор регента Александра одржан 26. јула 1919. године у Градској кући, који је забележио Јосо Шокчић, суботички новинар:
 
== Буњевачке новине ==
 
▲[[Датотека:Bunjevačke novine.jpg|мини|300п|[[Буњевачке новине]], бр.14 из [[1925]]. године]]
 
У Суботици су у два наврата излазиле ''Буњевачке новине'': супрво излазилекао уорган дваНародне наврата:радикалне странке (1924—1927.), а затим као орган Југословенске радикалне изаједнице (1940—1941).<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/27?pageIndex=00004 "Време", 27. феб. 1940, стр. 4]. -{digitalna.nb.rs}-</ref>▼
{{цитат|Драги моји Буњевци и Срби! Ви сте овде на северној граници наших природних националних аспирација са великим пожртвовањем бранили лепи језик и достојанство нашега племена. Обичаји „Краљице“, па лепе навике из наших заједничких празника, казивали су целом свету да овде живи крв наше крви. Први таласи туђинског насртаја у животу ових крајева су код нас, дични моји Буњевци и Срби, јуначког отпора. И ја сматрам за моју дужност, на овом нашем првом састанку, да вам на томе држању изјавим моју и све остале браће топлу захвалност. Када је дошао дан нашег ослобођења ви сте са пуно искрености и љубави потрчали у загрљај наш. Моја војска, која је и ваша војска, пуна је хвале о пријему који сте јој ви припремили, и ја вам и на томе од срца захваљујем. Уједињење наше не би било потпуно, ако у кругу остале браће не би било дичних Буњеваца са лепом Суботицом на челу. И ако је ваша радост данас велика, при прослави овога првог братског састанка нашег, и моја је не мања што вам по овом дочеку, по овим изјавама ваше љубави видим уз нас и душом и телом. Ја сам срећан што у новој отаџбини видим уз осталу браћу и вас Буњевце, а знам да ћете ви вашим оданим радом и вашом вредноћом знатно допринети да нам отаџбина буде напредна и чувена. Према нама стоји још непријатељ који, иако савладан, покушава да нанесе изненадне подле ударце унутрашњем реду нове отаџбине наше, чије је стваралаштво вековима ометао. Ја сам уверен, драги моји Буњевци, да ћете достојно и куражно одбити сваки удар тога непријатеља у ропцу. Моја и ваша војска, чију је храброст тај непријатељ довољно запамтио, биће овде уз вас на бранику достојанства народног као и реда и слободе у новој држави. Ја вам желим браћо Буњевци и Срби сваку срећу и сваки напредак који сте потпуно заслужили.<ref>Nepotpisani autor(novembar 2009). „Regent Aleksandar: Subotica je naša!“. Bunjevačke novine, br. 53. pp. 15</ref>}}
 
== 250-годишњице доласка Буњеваца у Суботицу ==
▲''Буњевачке новине'' су излазиле у два наврата: 1924—1927. и 1940—1941.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/27?pageIndex=00004 "Време", 27. феб. 1940, стр. 4]. -{digitalna.nb.rs}-</ref>
 
ПрослављенаХрватска културна заједница у Суботици приредила је 1514-16. августа 1936. године у Суботиципрославу "250 година од досељавања Буњеваца" у тај град. Том приликом су откривени споменици двојици буњевачких великана. Прво је откривен надгробни споменик [[др Паја Кујунџић|др Паји Кујунџићу]], над његовим гробом, а затим и попрсје "омиљеном буњевачком песнику" [[Анта Еветовић|Анти Еветовићу]], који се потписивао псеудонимом "Мирољуб". Тај споменик је дело кипара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]] и налази се пред католичком црквом Св. Терезије. Пригодни говор је одржао Марко Човић, на тему Еветовићевог писања. У програму је учествовало ПевачкоХрватско пјевачко друштво "Невен" са пригодним композицијама.<ref>"Политика", Београд, 16. август 1936. године</ref>
 
== Након Другог светског рата ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Буњевци”