Буњевци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 121:
Хрватска културна заједница у Суботици приредила је 14-16. августа 1936. године прославу "250 година од досељавања Буњеваца у тај град. Том приликом су откривени споменици двојици буњевачких великана. Прво је откривен надгробни споменик [[др Паја Кујунџић|др Паји Кујунџићу]], над његовим гробом, а затим и попрсје "омиљеном буњевачком песнику" [[Анта Еветовић|Анти Еветовићу]], који се потписивао псеудонимом "Мирољуб". Тај споменик је дело кипара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]] и налази се пред католичком црквом Св. Терезије. Пригодни говор је одржао Марко Човић, на тему Еветовићевог писања. У програму је учествовало Хрватско пјевачко друштво "Невен" са пригодним композицијама.<ref>Политика, Београд, 16. август 1936. године</ref>
=== Након Другог светског рата ===
[[Датотека:GNOOV 1040-1945.png|мини|Факсимил о укидању права на изјашњавање Буњевцима и Шокцима 1945. године]]
Након ослобођења 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке етничке групе могу изјашњавати само као Хрвати.<ref>http://bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2010_56.pdf {{Wayback|url=http://bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2010_56.pdf |date=20111005181131 }} -{Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. ''Bunjevačke novine'', br. 56. pp. 20.}-</ref>
| |||