Односи Србије и Француске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 54:
Највећу кризу у овом периоду представља сукоб око [[Београдски процес|Београдског процеса]], тј. суђења [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]. Овом процесу су се посебно противиле [[Сједињене Америчке Државе]], и нарочито [[Француска]]. Председник Француске, генерал [[Шарл де Гол]], који је био велики пријатељ и школски друг Михаиловићу са Француске војне академије, је упутио молбу [[Јосип Броз Тито|Титу]] да га ослободи. Упркос притисцима споља, судски поступак је завршен и Драгољуб Михаиловић је осуђен за велеиздају и колаборацију са нацистичким окупаторима и стрељан. Након тога, иако дипломатски односи нису прекинути, односи између Француске и Југославије се хладе.
 
[[Јосип Броз Тито]] је посетио францускуФранцуску маја 1956. на позив председника Републике [[Рене Коти]]ја.
 
Друга тачка раздора у југословенско-француским односима је био [[Алжирски рат за независност]]. С обзиром на југословенску политику [[покрет несврстаних|несврстаности]], Тито је подржавао алжирску страну. То је разјарило Шарла де Гола и изазвало француске протесте упућене југословенској страни.