Википедија

Данило Илић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Синтакса – параметар у наводницима.
Ред 51:
Гаврило Принцип је у Сарајево стигао 6. јуна и најпре посетио брата Јову у [[Хаџићи]]ма, а касније је био смештен у Илићевој кући. Оружје које је донео, Илић је сместио испод кревета у коме је спавао Принцип.{{sfn|Дедијер|1966|p=517}}
 
Дане пред атентат, Илић је проводио расправљајући сатима с Принципом о целискодностицелисходности атентата. Сумњао је да од атентата неће бити користи, јер није изабран прави тренутак. У њему се водила унутрашња борба, размишљао је о томе да ли би атентат требало извршити.{{sfn|Дедијер|1966|p=517}} 16. јуна је отпутовао до [[Брод (Република Српска)|Босанског Брода]], где се сусрео са Ђуром Шарцом, који је одржавао везу између завереника и [[Војислав Танкосић|Танкосића]]. Наиме, Танкосић је послао Ђуру са наредбом да обустави заверу.{{sfn|Дедијер|1966|p=519}}
 
Након повратка из Брода, Илић је поново покушао да убеди Принципа да одустану од атентата, али овај о томе није желео ни да чује.{{sfn|Дедијер|1966|p=519}} Након што је Принцип успео да га убеди да не треба одустајати од атентата, Илић је наставио са техничким припремама. Илић се у међувремену јавио Мехмедбашићу да дође у Сарајево. Мехмедбашић је преко [[Мостар]]а дошао са уредним исправама у Сарајево и одсео у једном хотелу, у коме се састао са Илићем.{{sfn|Дедијер|1966|p=524}}
 
Принцип и Илић су разрадили детаљан план о месту где ће сачекати надвојводу. Из Босанске поште су набавили план кретања царске поворке, пошто су власти објавиле тачну руту проласка царске свите, како би што више људи изашло на улице да поздрави царски пар. Као најповољније место су означили дугачку улицу уз кеј поред [[Миљацка|МиаљцкеМиљацке]], од железничке станице до Беледије, с обзиром да је поворка њоме требало да прође чак два пута.{{sfn|Дедијер|1966|p=524}} Одлучено је да шест завереника буду подељено у три групе, које би се распоредили на раздаљини од 300 метара. Прва група би започела бацањем бомби, у случају да промаши, на ред би дошла следећа група.{{sfn|Дедијер|1966|p=525}}
 
Атентат је предвиђен за недељу, 28. јуна 1914. Атентатори су се налазили на својим местима сат времена пре него што је царска поворка од шест аутомобила први пут прошла поред кеја.{{sfn|Дедијер|1966|p=525}} Када је поворка прошла први пут, једини је Чабриновић имао храбрости да баци бомбу. Како би први бацио бомбу, он се удаљио од места које му је претходно било одређено и приближио се првој заседи, у коју су чинили најстарији Мехмедбашић и најмлађи завереник Чубриловић. Да би био сигуран у којим се колима налазио надвојвода, Чабриновић се обратио детективу који се шетао около. Међутим, пошто су кола брзо прошла, није сачекао 13 секунди, већ ју је бацио одмах, пошто је активирао бомбу,. Она је пала на спуштени кров аутомобила, поред надвојводине главе, али није одмах експлодирала, тако да ју је надвојвода или одгурнуо руком или се сама одбила о кола, затим пала на плочник и експлодирала испред следећег аутомобила, при чему је десетак људи повређено.{{sfn|Дедијер|1966|p=535}} У тренутку Чабриновићевог атентата на Франца Фердинанда, Данило Илић је стајао на углу Ћумурије улице и кеја, у близини Цвјетка Поповића.{{sfn|Стојнић|2014|p=50}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Данило_Илић”