Данило Илић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 73:
Није тачно утврђено на који су начин ухапшени завереници одали остале заверенике и њихове помагаче, да ли су сви или само неки од њих током испитивања били физички мучени и у којој мери је на њихове изјаве утицала претња да због атентата страдају невини људи.
 
Према записницима истраге, Гаврило Принцип је 2. јула обећао полицији да ће навести све кривце, под условом да му се дозволи суочавање са осталаосталом тритројицом ухапшенаухапшених завереника.{{sfn|Дедијер|1966|p=550}} Међутим, приликом суочавања, Принцип је од осталих тражио да испричају све како се десило, али нису успели да се договоре око тога шта ће све признати. Тако је Принцип одао имена свих осталих учесника атентата, док је Илић у признању отишао још даље, па дао имена и других помагача, који су им дали оружје и помогли да се оно пренесе од Београда до Сарајева.{{sfn|Дедијер|1966|p=555}}
 
Након тога су ухапшени и остали атентатори, осим Мехмедбашића, који је возом 30. јуна напустио Сарајево и 3. јула се пребацио преко црногорске границе.{{sfn|Дедијер|1966|p=556}}