Данило Илић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 77:
Након тога су ухапшени и остали атентатори, осим Мехмедбашића, који је возом 30. јуна напустио Сарајево и 3. јула се пребацио преко црногорске границе.{{sfn|Дедијер|1966|p=556}}
 
Васо Чубриловић је ухапшен 3. јула у [[Дубица|Дубици]]. Истог дана је ухапшен и Цвијетко Поповић, који није ни покушавао да бежи, већ је боравио код родитеља у [[Земун]]у и мирно се одазвао на позив да се јави полицији. Затим је 6. јула ухапшен Иво Крањчевић, а наредног дана сви његови рођаци који су крили оружје или су знали да је оружје било код њега. Потом су ухапшени Мишко Јовановић и Вељко Чубриловић, који такође нису желели да беже. Вељко Чубриловић је неколико дана одбијао да ода имена сељака, који су помагали у скривању и преносу оружјуоружја. Истражни судија је у успео да сазна име сељака који је водио атентаторе од [[Дрина|Дрине]] до Вељка Чубриловића у [[Прибој]]у. Како је знао само име, тражио је да се ухапсе све особе истог имена из његовог села. Тако је Јаков Милић ухапшен 11. августа.{{sfn|Дедијер|1966|p=556}}
 
Истрага је трајала до 19. септембра.{{sfn|Дедијер|1966|p=556}} Оптужница је оптуженима предата 28. септембра. Том приликом су се видели сви оптужени по први пут након атентата. Истражни судија их је обавестио да имају законско право на жалбу, али да би се тако цео процес само одужио и да им жалбе ништа неће вредети, јер ће све бити одбијене.{{sfn|Дедијер|1966|p=558}} Свим оптуженима су додељени адвокати.{{sfn|Дедијер|1966|p=559}}