[[1692]]. године се спомиње вођа Дробњака, војвода Илија Ћосовић. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Il Montenegro da Relazioni dei Proveditori Veneti 1687 - 1735|year=1896|url=http://ubsm.bg.ac.rs/engleski/dokument/1380/il-montenegro-da-relazioni-dei-provveditori-veneti-1687-1735|publisher= |pages=93|location=Рим|isbn=}}</ref>
Најпознатија Дробњачка братства су СмоловићиТомићи, МедојевићиЂурђићи, Косорићи, Караџићи,[[Крстајићи]] (славе [[Свети Никола|Никољ-дан]] ), Чупићи, [[Жугићи]], Церовићи, Зарубице, Мемедовићи и [[Јауковићи]]. На [[Ивица (планина)|Ивици]] и на [[Језера (планина)|Језерима]] су затекли [[Кричи|Криче]] (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. На Језерима је погинуо чувени крички војвода Калока. Племенска слава Дробњака је [[Св. Ђорђије]] (23/4). Скоро све су цркве и [[манастир]]и у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о [[Слава|слави]], многи славе [[преслава (певачица)|преславу]], и о преслави сијеку [[колач]], а о [[Ђурђевдан|Ђурђеву-дану]] само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Крстајићи, Јањићи и Томићи у Дробњацима славе [[Свети Никола|Св. Николу]], Караџићи [[Св. Аранђео|Св. Аранђела]], Абазовићи [[Савиндан|Савин-дан]], Косорићи [[Свети Никола|Никољ-дан]] итд.
Ђукићи су једно од ӊајстарих братстава.Не зна се тачно кад су неки одселили у Пиву,а из Пиве даље, у 17. веку у Џерову.
