Александар Вучо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 28:
Вучо се са породицом вратио у Београд где је по правилу требало да наследи породичан посао, међутим Вуча је више занимао интелектуални рад и тако је већ 1923. године почео да сарађује са часописом „Путеви“ а затим и за „Сведочанства“. Прву поему објавио је 1926. године под називом „Кров над прозором“ а 1928-е роман „Корен вида“. Следеће године изашла је књига „Ако се још једном сетим или начела“.
 
На Београд је тих година утицало послератно расположење. Вучо, који је током своје младости доста искусио и доста видео боравећи у Европи и школујући се у француским школама, убрзо је постао незадовољан друштенимдруштвеним приликама и стањем духа у граду. Са пријатељима истомишљеницима основао је [[Београдски надреализам|београдску групу надреалиста]] и почео да се активно укључује у политички живот. Као један од оснивача и потписника манифеста постао је и један од уредника алманаха Немогуће – -{L’impossible}-. Поред поезије објавио је и први сценарио за филм „Љускари на прсима“. Сарађивао је за часопис „Надреализам данас и овде“ и писао у „[[Политика (новине)|Политици]]“ прилоге под псеудонимом Аскерланд.
 
[[Датотека:Aleksandar Vučo.JPG|лево|мини|200п|Спомен-табла на згради у Београду, у којој је живео]]