Љубица Обреновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 30:
Након удаје живела је у [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусни]]<nowiki/>ци у кући девера Милана Обреновића. Године [[1813]]. када је пропао Први српски устанак склонила се са [[Свекрва|свекрвом]] и децом у [[Манастир Никоље Кабларско|манастир Никоље]]. Ту их је примио на стан [[игуман]] Танасија, рођак Милошев. Након [[Хаџи Проданова буна|Хаџи-Проданове буне]] склонила се у село [[Црнуће]], где је направљена привремена кућа [[Милошев конак у Горњој Црнући|брнара]].<ref>"Српски народ", Београд 17. јул 1843.</ref> У том скровитом месту живела је са децом до [[1818]]. године. Тада се коначно настањује у престоници [[Србија|Србије]] – [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Са кнезом Милошем изродила је синове [[Милан Обреновић (кнез)|Милана]] ([[1819]] – [[1839]]) и [[Михаило Обреновић|Михаила]] ([[1823]] – [[1868]]) и ћерке [[Петрија Обреновић|Петрију]] ([[1808]] – [[1871]]) и [[Савка Обреновић|Савку]] ([[1814]] – [[1848]]).
Била је позната као строга и самосвесна, а често је заузимала сопствени став у [[Политика|политици]]. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Током политичких напада на Милоша чак је прешла на страну опозиције. Књегиња је помогла [[Милетина буна|Милетину буну]] (1835), а и касније слабљење Кнежевог положаја.<ref>{{Cite book|title=Обреновићи: проклетство српске династије|year=2018.|isbn=978-86-81046-48-7}}</ref> Иако је после његовог одласка из Србије променила мишљење и покушала да га врати назад – није имала већег успеха.<ref name=":0">{{Cite book|title=Обреновићи и њихово доба|last=Петровић|first=Зорица|last2=Марушић|first2=Александар|publisher=Народни музеј „Аранђеловац” / Музеј рудничко-таковског краја|year=2018|isbn=978-86-88927-13-0|location=Аранђеловац / Горњи Милановац|pages=10}}</ref> Једном приликом је у налету љубоморе убила из пиштоља једну од љубавница кнеза Милоша, Петрију.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:428959-Gorko-kajanje-kneginje Горко кајање кнегиње („Вечерње новости“, 11. април 2013)]</ref>
Као њена резиденција изграђен је [[Конак кнегиње Љубице]] у којем је касније био смештен [[Београдски Лицеј]]. ([[Сава Текелија]] у „Описанију живота мога”, Нолит, на 204. страни пише „Љубица колико је љубазна, толико зна и Ауторитет обдржати. Приповедају да је она једну милостницу Милошеву из пиштоља убила.”)
| |||