Војислав Илић Млађи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
Ред 11:
| држава_смрти = {{застава|ДФ Југославија}}
}}
'''Војислав Илић Млађи''' ([[Ореовица (Жабари)|Ореовица]], [[7. октобар]] [[1877]] — [[Београд]], [[22. мај]] [[1944]]) био је српски песник активан у периоду између [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Писао је поезију, књижевне критике, преводио са [[Руски језик|руског]], [[Француски језик|француског]] и [[Немачки окрузи|немачког језика]] и сврставан је међу водеће умове свога доба. Његови стихови урезани су на капели српског војничког гробља на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|Зејтинлику]] у [[Солун|Солуну]]. Објавио је преко четрдесет књига, а сарађивао у стотинак часописа. Његов [[Легат Војислава Илића Млађег|легат]] налази се у [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]] у Београду.  
 
[[Награда Војислав Илић Млађи]] додељује се сваке године њему у част, као награда за најбољи [[сонет]] на [[српски језик|српском језику]],
Ред 38:
Након завршетка Првог светског рата, [[1919]]. године, Војислав је постављен на позицију секретара Апелационог суда у Београду. По други пут се оженио, и са женом Јованком Првановић, домаћицом, изродио је осморо деце. И у овом браку прерано је изгубио троје деце, ћерку Загорку и синове Јована и Душана, што ће многе навести да његову судбину често пореде са судбином [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]]. Својој деци посветио је неке од најлепших и најтужнијих стихова.
 
Током [[1922]]. године радио је као помоћник управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], а од исте године радио је као инспектор у Министарству правде, све до пензионисања.<ref>[http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html Синеку(лт)ура] {{Wayback|url=http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html |date=20161018221824 }}, пристуљеноприступљено 16. октобра 2016.</ref>
[[Датотека:Vojislav_Ilić_Mlađi_at_the_Old_Palace_(Stari_dvor).jpg|мини|Војислав рецитује у [[Стари двор|Двору]] Карађорђевића]]
Између два светска рата важио је за једног од омиљених песника, чији су се стихови читали на разним свечаностима, празницима, комеморацијама, али и у школама, црквама, на гробљима и у Двору. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге. Често му је указивана велика част позивањем да саставља надгробне стихове, али и да држи говоре на сахранама многих великана, међу којима су војвода [[Радомир Путник]] и војвода [[Живојин Мишић]].<ref name=":1">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Преузет још један део заоставштине Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=5-18|pages=23|issn=2620-1801|via=Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”}}</ref> Његови дирљиво састављени [[епитаф]]и красе многе гробове београдског [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]]. Занимљиво је да је, у неколико наврата, Војислав и сам себи писао епитафе, уз које би наводио шаљиве разлоге попут: „Спремљен себи самом, кад сам, као помоћник библиотекара, имао несрећу да се, једне зиме, у Народној библиотеци, смрзавам од хладноће".<ref name=":1" />