Стара словенска вера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Dfgvvvvvvv
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене корисника 188.255.231.252 (разговор) на последњу измену корисника Smilutin
ознака: враћање
Ред 1:
[[Датотека:Idoly.jpg|мини|350x350px|[[Николај Рерих]], ''Идоли'', 1902.]]
ва'''Стара словенска вера''' означава народну [[Религија|религију]] и [[Митологија|митологију]] [[Стари Словени|Старих Словена]] која је постојала до [[покрштавање Словена|покрштавања Словена]] у [[Средњи век|средњем веку]], а која има извориште у ранијој заједничкој индоевропској религији.{{sfn|Петровић|2000|pp= Постоји претпоставка да корени те заједничке религије сежу у [[30. век п. н. е.|-{III}- миленијум пре наше ере]]}} На основу данас расположивих извора њу је немогуће реконструисати у целости.<ref name="Леже">[[Луј Леже]], ''„[http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija_c.html Словенска митологија]“''</ref> Веровања у живот после смрти, вукодлаке и вампире (оживеле мртваце), о чему постоје писани извори од средњег века за Јужне Словене, можда су била присутна у вери Старих Словена и у V веку пре нове ере. Ако су исправне претпоставке да су [[Херодот]]ови Неури и Будини Стари Словени, опис да се код Неура људи повремено претварају у вукове може бити опис касније словенске вере у вукодлаке.{{sfn|Логос|2017|p=67. са напоменом 321}} Више писаних извора из друге половине првог миленијума и првих векова другог миленијума нове ере дају нам прву научно употребљиву слику многобожачких веровања Старих Словена. У време пред покрштавање, најзначајнији [[бог]]ови код Словена били су [[Перун]], [[Световид|Свентовит/Световид]], и [[Дабог|Дажбог]], али нема усаглашености око претпоставки ко је био врховни бог словенског пантеона.<ref>Према наводу Сретена Петровића:-{R|Василев, М. (1985): Етнография България. Том 3 София}- ([[Сретен Петровић]], ''„Српска митологија -{I}- књига:Систем српске митологије“'', [[Ниш]]. 2000. {{ISBN|978-86-7455-415-9}}.)</ref> Постојање светих [[вајарство|кипова]], односно [[кумир]]а, међу којима је најпознатији ''[[Збручки стуб]]'', је потврђено на целокупном словенском простору, али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља.<ref name="Алека" /> Услед различитих историјских прилика и обимности истраживања веровања свих Старих Словена, данас су уобичајени делимични прикази и изучавања према подели словенских народа на [[Јужни Словени|Јужне]], [[Источни Словени|Источне]], [[Западни Словени|Западне]], а из Западних Словена се издвајају, данас скоро ишчезли, [[Полапски Словени]], то јест такозвани ([[Лужички Срби]]).
'''вера'''
 
 
Nova vera oznaca
 
ва народну [[Религија|религију]] и [[Митологија|митологију]] [[Стари Словени|Старих Словена]] која је постојала до [[покрштавање Словена|покрштавања Словена]] у [[Средњи век|средњем веку]], а која има извориште у ранијој заједничкој индоевропској религији.{{sfn|Петровић|2000|pp= Постоји претпоставка да корени те заједничке религије сежу у [[30. век п. н. е.|-{III}- миленијум пре наше ере]]}} На основу данас расположивих извора њу је немогуће реконструисати у целости.<ref name="Леже">[[Луј Леже]], ''„[http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija_c.html Словенска митологија]“''</ref> Веровања у живот после смрти, вукодлаке и вампире (оживеле мртваце), о чему постоје писани извори од средњег века за Јужне Словене, можда су била присутна у вери Старих Словена и у V веку пре нове ере. Ако су исправне претпоставке да су [[Херодот]]ови Неури и Будини Стари Словени, опис да се код Неура људи повремено претварају у вукове може бити опис касније словенске вере у вукодлаке.{{sfn|Логос|2017|p=67. са напоменом 321}} Више писаних извора из друге половине првог миленијума и првих векова другог миленијума нове ере дају нам прву научно употребљиву слику многобожачких веровања Старих Словена. У време пред покрштавање, најзначајнији [[бог]]ови код Словена били су [[Перун]], [[Световид|Свентовит/Световид]], и [[Дабог|Дажбог]], али нема усаглашености око претпоставки ко је био врховни бог словенског пантеона.<ref>Према наводу Сретена Петровића:-{R|Василев, М. (1985): Етнография България. Том 3 София}- ([[Сретен Петровић]], ''„Српска митологија -{I}- књига:Систем српске митологије“'', [[Ниш]]. 2000. {{ISBN|978-86-7455-415-9}}.)</ref> Постојање светих [[вајарство|кипова]], односно [[кумир]]а, међу којима је најпознатији ''[[Збручки стуб]]'', је потврђено на целокупном словенском простору, али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља.<ref name="Алека" /> Услед различитих историјских прилика и обимности истраживања веровања свих Старих Словена, данас су уобичајени делимични прикази и изучавања према подели словенских народа на [[Јужни Словени|Јужне]], [[Источни Словени|Источне]], [[Западни Словени|Западне]], а из Западних Словена се издвајају, данас скоро ишчезли, [[Полапски Словени]], то јест такозвани ([[Лужички Срби]]).
 
Основни извори за реконструкцију веровања Старих Словена су углавном према словенском многобоштву негативно настројене, [[Хришћанство|хришћанске]] хронике, затим народна веровања и археолошка грађа, али је на основу њих тешко утврдити како функције неких божанстава, тако и постојање родбинских веза међу њима или словенског космогонијског мита.<ref name="Леже" />