Александар Лебл — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м +
Ред 42:
 
==Биографија==
Рођен је у Београду од оца Леона Х. Лебла, рударски инжењер, и мајке Ане, рођ. Робичек. Четири разреда основне школе и први разред гимназије похађао је у [[Алексинац|Алексинцу]]. Осталих седам разреда гимназије завршио је у Трећој реалној мушкој гимназији у [[Београд|Београду]], где је матурирао [[1940]]. Започео је студије технике на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету у Београду]], које је прекинуо због [[Други светски рат|рата]]. Преживео је [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовање Београда]]. Са лажним документима, напустио је Београд [[25. октобар|25. октобра]] 1941. и отишао за [[Сплит]]. У Сплиту је био до августа [[1942]], када је био откривен и са групом [[Јевреји|Јевреја]] послат за [[Дубровник]]. Након саслушања, на којем је тврдио да је [[Старокатоличка црква|старокатолик]]{{чињеница|date=01. 2022.}}, био је пуштен. Отишао je у Сплит, где је поново ухапшен и затворен. Током септембра и октобра 1942, био је у конфинацији у [[Нови Винодолски|Новом Винодолу]], а од новембра у логору у [[Краљевица (Хрватска)|Краљевици]]. Ту је остао до јуна [[1943]], када је пребачен на [[Раб (острво)|Раб]], у логор за цивилне ратне интернирце, где се налазио до септембра. Након [[Капитулација Италије|капитулацијe Италије]], био је борац у Петом јеврејском батаљону {{чињеница|date=01.2022.}}Рапске партизанске бригаде, затим у Другој бригади [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске дивизије]]. Током рата, био је шеф канцеларије Треће бригаде Седме банијске дивизије, помоћник шефа Одсека за организацију бригаде и члан бригадног комитета [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. Два пута је лакше рањен. Из рата је изашао у чину [[Заставник|заставника]], а касније је напредовао до чина [[Капетан|капетана]]. Демобилисан је крајем [[1945]].<ref>{{Cite book|title=Знаменити Јевреји Србије : биографски лексикон|publisher=Савез јеврејских општина Србије|year=2011|isbn=978-86-915145-0-1|location=Београд|pages=128}}</ref>
 
По повратку у Београд, студирао је [[Право|права]] уз призната два семестра са Техничког факултета ([[1946]]-[[1948]]). У истом периоду, хонорарно је радио у међународном одељењу Централног већа Народне омладине Југославије. За Савез омладина балканских земаља издавао је публикације на [[Француски језик|француском]] и [[Енглески језик|енглеском]] језику. Водио је стране омладинске бригаде на [[Омладинске радне акције|радним акцијама]] током лета (1946-1948). У јесен 1948, почео је да ради у Министарству спољне трговине, у Дирекцији за међународну шпедицију (1948-[[1949]]). Након што је био разрешен дужности кадровика у Дирекцији, због сестриног хапшења и робијања на [[Голи оток|Голом отоку]], ванредно је завршио студије [[Економија|економије]] (1949-[[1953]]). По укидању Министарства спољне трговине, прешао је у Дирекцију за информације [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] ([[1952]]-[[1954]]), где је радио до њеног расформирања. Краће време је радио у Дирекцији за економску и техничку помоћ. Затим је преводио и писао за америчке новинаре-дописнике из Југославије ([[Time (часопис)|Тајм]], [[Lajf (magazin)|Лајф]], [[Њузвик]]). Уредник у спољнополитичкој редакцији [[Вечерње новости|Вечерњих новости]] био је од [[1955]]. до [[1961]], када је прешао у [[Борба (новине)|Борбу]] (1961-1963). Након тога је радио у Економској политици од [[1963]]. до пензионисања [[1977]], али је писао и после тога, све до [[1997]]. Писао је уводнике у Економисту од оснивања 1997. до 2008. Дописник [[Фајненшал тајмс]] био је од 1968. до [[1990]]. Извештавао је за Вечерње новости и Борбу из [[Пољска|Пољске]] 1956. Као стипендиста Фордове фондације, био је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] на усавршавању (1964-1965) и за то време слао извештаје за Економску политику. Писао је за пољске (Express Wieczorny), [[Румунија|румунске]] (Viaţa Economică) и америчке (The Journal of Commerce) листове.<ref>{{Cite book|title=Знаменити Јевреји Србије : биографски лексикон|publisher=Савез јеврејских општина Србије|year=2011|isbn=978-86-915145-0-1|location=Београд|pages=129}}</ref>