Зоран Шијан — разлика између измена

| име = Зоран

| презиме = КомленићШијан

| слика = Зоран Шијан.jpg

| ширина_слике =

| опис_слике =

| пуно_име = Зоран Шијан

| дан_рођења =

| месец_рођења =

| година_рођења = 1964

| место_рођења = [[Београд]], {{зас|СР Србија}} [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]

| држава_рођења = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]

| дан_смрти = 27

| месец_смрти = новембар

| година_смрти = 1999.

Зоран КомленичШијан рођен је 23. 28априла новембра1964. 1962године. уУ Сараевутренутку када је убијен имао је само 35 година. У почетку је градио успешну спортску каријеру, па је тако био и првак Европе у [[кик-бокс]]у. Међутим, упркос успешној спортској каријери градио је и ону другу, па је полицијски досије био све дебљи и дебљи. Означавали су га као вођу „сурчинског клана” за које су се везивале крађе и препродаје луксузних [[аутомобил]]а.<ref>[https://www.glas-javnosti.rs/kriminal/zoran-sijan-1964-1999pred-teatrom-bojan-stupica-ranjen-a-na-uglu-nemanjine-i-svetozara-markovica-overen-95deo-4766 Zoran Šijan (1964.-1999.)]</ref>

Средином 19831996. године ,у родиопуцњави муу сехотелу син,„Путник” били чу киндаповани от стране притивничких зарачених група Зоранбио је биолакше приморан дати целокупно имање да бих спасио своју породицу, 48 дана билу су заточенирањен. ПоТе тадашњимисте проценама около 3 мил $ и целокупну имовину у Италији.године [[новинар]] Милован Бркић, садашњи власник недељника „Таблоид”, а тада заполсен у „Српској речи” тужио је Зорана КомленичаШијана и Љубишу Буху Чумета за наношење тешких телесних повреда. У приватној тужби, он је навео да су КомленичШијан и Буха 17. октобра 1996. године, представљајући се лажно као припадници полиције, извели Бркића са радног места, приморали га да уђе у кола и одвезли га у Сурчин. Тамо су га у ауто-сервису, скинули голог и изложили [[Линчовање|линчу]] тукући га цревом за воду, бејзбол палицама, стављали му репетирани [[пиштољ]] у уста и претили му да ће га убити. Судски процес вукао се неколико година, да би Бркић на крају одустао.

Против КомленичаШијана је већ наредне 1997, вођен и процес због кривичног дела угрожавања безбедности саобраћаја. У несрећи априла 1997. године која се догодила на раскрсници улица Трговачке, Јабланичке и Ибарске магистрале, настрадао је Александар Јоксимовић (21). КомленичШијан је на суду негирао своју кривицу тврдећи да је Јоксимовић својим возилом прошао на црвено светло. Према непотврђеним информацијама, КомленичШијан је раније био осуђен због разбојништва, али суд никада није потврдио пресуду која је после шест година застарела, а потом је и укинута.

У жижу јавности доспео је годину дана пре смрти када је више десетина оперативаца [[МУП]]-а уз пратњу 200 [[полицајац]]а 12. априла 1998. године, упало у седиште „Сурчинаца” Котобању.<ref>[https://www.alo.rs/vip/estrada/zoran-sijan-hapsenje-ubistvo-mirko-sijan-goca-bozinovska-pevacica-alo-alo-rs/318588/vest HAPSILO GA JE 200 POLICAJACA]</ref> Осим КомленичаШијана и Чумета, у овој акцији ухапшена су још нека звучна имена како су писали медији попут: Дејана Миленковића Багзија, Звонка Плећића Плеће, Љубомира Јовановића Стакленог, Перице и Слободана Јокића и Милана Наранџића Лимуна.<ref>[https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:275866-Bosovi-Sur269inskog-klana Bosovi Surčinskog klana ]</ref> У тој акцији полиција је запленила 31 скупоцени [[ауто]]мобил марке „мерцедес”, „БМВ”, „ферари” и пронашла велику количину нелегалног оружја. У Шијановом стану нађени су револвер „смит и весон”, аутомат „узи”, малокалибарска пушка „хеклер и кох” са оптичким нишаном, карабин „црвена застава”, „магнум 357”, муниција. Шијан је у притвору провео само месец дана, после чега је био пуштен на слободу.