Александријска библиотека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
м →Библиотечки фонд: #1lib1ref #1lib1refcee |
||
Ред 31:
== Библиотечки фонд ==
[[Датотека:Alexandria Library Inscription.jpg|мини|десно|220п|Запис настао око [[56]]. године потврђује да је Александријска библиотека у неком облику постојала још у [[1. век]]у]]
У Александријској библиотеци налазиле су се књиге из ондашњег целокупног цивилизованог света: дела из грчке [[књижевност]]и и [[филозофија|филозофије]], преведене књиге из египатске, персијске и других књижевности. Преводило се и у супротним правцима, од којих су посебно важни преводи на арамејски и [[Хебрејски језик|хебрејски]], пошто је на тај начин сачуван део грчких књига. Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Музеј и Серапис. Централни део у коме су се одвијала истраживања чинило је десет великих сала. Песник [[Калимарх]] из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Процене броја књига и сличног материјала у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до 700 хиљада.<ref>{{
Када је библиотекар Филарет у 3. веку п. н. е. хтео да уврсти [[Стари завет]] у фонд библиотеке, окупио је седамдесет двојицу [[Јевреји|Јевреја]] који добро познају грчки ради превођења, што сведочи о нивоу учености те епохе.<ref>{{Cite web|url=http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/theoria/XL_2/d9/html_ser_lat | title = Filosofska poglavlja Jovana Damaskina | accessdate=7. 1. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080505055439/http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/theoria/XL_2/d9/html_ser_lat |archive-date=5. 5. 2008 |url-status=dead }}</ref>
Ред 55:
[[2002]]. године од старе библиотеке, на обали мора међу оронулим стамбеним зградама, створена је једанаестоспратница од стакла и бетона, дело норвешке архитектонске фирме „Снохета". Обликом подсећа на огромни соларни диск, окренут Медитерану. На гранитном зиду који гледа на југ уклесана су слова већине светских писама, што представља својеврсну промоцију националне, културне и језичке шароликости која се чува у овој грађевини. Укупна површина се процењује на 40.000 m². У свом склопу поседује највећу јавну читаоницу на свету, као и специјализоване дечје, читаонице ретких књига, рукописа, микрофилмова, а њен саставни део је и Музеј (рађен такође по античком узору). Једна од посебних посластица је „Нобелова соба“, смештена на трећем спрату, у којој можете уживати у бисерима светске књижевности, делима насталим (и од шведске краљевске Академије награђеним) од 1901. до 2001. године. Реализација оваквог једног амбициозног пројекта коштала је инвеститоре 220 милиона долара и трајала је око 20 година.
;Библиотека данас
<gallery mode="packed-hover" heights="150" caption="
Bibliotiqa Alexandria.jpg
Bibliotica Alexandria 4.jpg
| |||