Владимир М. Јовановић — разлика између измена

Рођен је у Шапцу од Јована Марковића, [[абаџија|абаџије]], и мајке Божице, сестре [[Владимир Јовановић|Владимира Јовановића]] (1833 — 1922) и унуке војводе [[Остоја Спуж|Остоје Спужа]]. Кад је имао три године остао је без оца који је извршио самоубиство. У Шапцу је завршио основну школу и четири разреда [[шабачка гимназија|гимназије]] 1873. године, а више разреде гимназије је завршио у Београду 1877. године.<ref name="sbr">[[Српски биографски речник]], том 4, Матица српска, Нови Сад, 2009. године, одредница „Јовановић, Владимир М.“, pp. 473.</ref>

 

 

У периоду 1883-1885 био је професор ниже [[valjevska gimnazija|гимназије у Ваљеву]]. После тога је десет година био професор гимназије у Шапцу где је учествовао у друштвеном и културном животу. Био је председник Дружине Побратимство, организовао је пододбор [[Уједињена омладина српска|Уједињене омладине српске]], а када је престала да постоји основао је друштво [[Шабачка омладина]]. Био је покретач листа [[Шабачки гласник]] (1883), у којем је између осталог заслужан за објављивање првих приповедака Јанка Веселиновића, уредник листа „Витез“ из Шапца 1889-1890. Био је члан [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и Кола јахача. Положио је професорски испит јуна 1890. године. Постављен је за професора [[Прва београдска гимназија|Прве мушке гимназије]] у Београду, где је од 1895. био на лечењу од нервног растројства које је од 1892. почело да напредује. Пензионисан је у августу 1898. године и вратио се са мајком у Шабац где је и умро 1899. године.<ref name="sbr"/>